ZAGREB - Prvi policajac Hrvatske u vreme Franja Tuđmana, Josip Manolić, potvrdio je na sudu u Zagrebu da je hrvatski državni vrh devedesetih znao da se misteriozno odvode Srbi, koji su kasnije mučeni i ubijeni.
Manolić je potvrdio da je takva saznanja imao i hrvatski predsednik Franjo Tuđman, da je bio informisan i ko je ubio porodicu Zec u Zagrebu. Nakon ubistva porodice Zec, jednog od najbrutalnijih zločina na početku rata u Hrvatskoj, Merčep je po Manolićevim rečima kazao Tuđmanu ko je to počinio, a za nagradu je dubio imenovanje kao poslanik u Saboru!
To je prvi puta da jedan od najviše pozicioniranih političara iz Tuđmanovog vremena javno progovorio o ubistvima Srba, koje su kidnapovali ljudi kojima je zapovedao Tomislav Merčep, a kome se sudi u Zagrebu. Manolić je detaljno opisao kako su informacije o odvoženju Srba na Zagrebački velesajam, koji je bio "sabirni centar" i poligon za mučenja, došle i do državnog vrha, ali niko ništa nije učinio. Tuđman je lično postavio Merčepa za zamenika ministra unutrašnjih poslova, a Manolić je kazao da se pokazao kukavicom u Vukovaru. "Nije zaslužio da ga se smatra herojem, jer je odbio da učestvuje u proboju grada", kazao je Manolić, koji je i u Jugoslaviji bio na značajnim policijskim i političkim dužnostima.
Do detalja je Manolić opisao i odnos Merčepa i Tuđmana, ali i to da je samoinicijativno okupio grupu ljudi koja je počela sa egzekucijama Srba. Direktnu naredbu od državnog vrha za to nije imao, ali su informacije o zločinima ipak došle i do vodećih ljudi Hrvatske u to vreme. Merčepovi ljudi nisu pripadali zvaničnim strukturama MUP, a regrutovao ih je na različite načine. Sam Merčep i ljudi učinili su, po Manoliću medveđu uslugu Hrvatskoj, jer je tadašnje vođstvo nastojalo da se sutuacija bar donekle smiri i da sa sebe skine ljagu kao ustaškom režimu. Ali, zločini koji su počinjeni samo su zakomplikovali situaciju.
Josip Manolić je 1991. godine bio predsednik hrvatske vlade i dobijao je razne podatke koje je naknadno proveravao. Tadašnji visoki policijski delatnik Smiljan Reljić potvrdio mu je da postoji grupa oko Tomislava Merčepa i da čine zločine. Jedna žena je Manolića obavestila o postojanju logora u Pakračkoj poljani, ali su to policajci sa terena negirali.
Kada su informacije o sve većim i učestalijim ubistvima Srba dolazile do Tuđmana, naredio je da se spreči daljnje delovanje Merčepa i njegovih ljudi. Ali, Manolić svedoči da Merčep nije pristao da prestane sa ubistvima i otmicom Srba, te se njegova grupa povukla prema Gospiću i Crikvenici i sukobila sa vojnom policijom. Paravojna jedinica Tomislava Merčepa je nastavila sa hajkom na Srbe, a Manolić je priznao da ga to više nije interesovalo kada je otišao na drugu dužnost.
Za ubistva i progon Srba znao je i tadašnji minister unutarnjih poslova Ivan Vekić, koji je u slučaju porodice Zec podigao kaznenu prijavu protiv nepoznatih osoba. Zbog proceduralnih razloga spor je obustavljen, a krivci nikada nisu dobili adekvatnu kaznu.
Manolić je o zločinima Merčepove grupe saznao od mnogih, pa i onih koji su bili mučeni i nekako izbegli smrt. Tvrdili su da najveći autoritet u grupi uživa Tomislav Merčep, ali ta tema nikada nije došla na dnevni red vlade. Ipak, jedanputa se o Merčepu i njegovim ljudima raspravljalo na sednici VONS (Veća za odbranu i nacionalnu bezbednost).
ŠTO SE MOGLO! Iako nisu formalno pripadali MUP Merčepovi ljudi su dobijali platu i nosili policijske uniforme. Upitan zašto nije u to vreme nešto poduzeo, Manolić je samo slegnuo ramenima: "Što se moglo"! Postojao je stav da se ne ide protiv "svojih", jer bi to neprijatelji mogli da iskoriste.
