ZAGREB - U glavnom gradu Hrvatske danas je, bez ikakvih incidenata, održan 11. Zagreb prajd, povorka polnih manjina, pod sloganom "Imamo porodicu. Hiljadugodišnji hrvatski san", na kojoj je, prema proceni organizatora, učestvovalo oko 4.000 ljudi.
Ovogodišnji slogan zagrebačke Parade ponosa simbolizuje borbu da gej ili lezbejske familije budu ravnopravne sa heteroseksualnim.
Nakon šetnje centrom grada, održan je skup u parku Zrinjevac, gde su podeljene i nagrade za Homofrenda i Homofoba godine.
Policija procenjuje da učesnika Zagreb prajda nije bilo više od 2.000, koje je obezbeđivalo oko 420 pripadnika redovne i interventne policije, kao i policajaca u civilu.
Povorci koja je s velikim brojem transparenata, zastava duginih boja, pištaljki i bubnjeva krenula s Trga žrtava fašizma priključile su i se i poznate ličnosti - ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, bivša ministarka Mirela Holi, nekoliko saborskih poslanika i ombudsman za ravnopravnost polova Višnja Ljubićić, ali i brojne javne ličnostii i nevladini aktivisti.
Pusićeva koja od početka podržava Zagreb prajd izjavila je novinarima da je činjenica da je ova povorka postala zabavna manifestacija koja se uspešno bori protiv diskriminacije.
Ona je rekla da veruje da će u većem delu biti prihvaćen zakon kojim bi se izjednačila prava istopolnih i heteroseksualnih porodica.
Činjenicu da je jedini ministar u povorci obrazložila je da članovi vlade nisu došli jer Zagreb prajd nije visokorizična manifestacija kakav je bio Split prajd.
"Ipak, još ćemo se načekati dok neki političar kaže da je gej", rekla je.
Uz mnogo živosti i buke i uz jako policijsko obezbeđenje povorka je stigla u park Zrinjevac, gde su se učesnicima obratili aktivisti polnih manjina Ivan Popov i Ivan Novosel, čitajući im proglas o ravnopravnosti porodica.
Ombudsman za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić izjavila je da je danas osim kao lice ne čelu institucije koja se bori protiv diskriminacija u povorci i zbog svojih prijatelja koji nemaju dovoljno hrabrosti danas biti s njima i "koji ne žive svoje, nego tuđe živote".
Za homofoba godine izabran je splitski gradonačelnik Željko Kerum za koga je glasalo više ljudi nego za kardinala Josipa Bozanića, saborskog poslanika Zorana Vinkovića i još nekih ličnosti koje su se proslavile neprimerenim izjavama. Kerum je pobednik jer je za razliku od prošle godine sada preduzeo sve da spreči skup u Splitu.
Homofrend godine je književnik i novinar Boris Dežulović, čiji su takmaci bili ministar uprave Arsen Bauk, književnik Jurica Pavičić, profesorka Ksenija Turković i TV ličnost Danijela Trbović.
U izjavi za Tanjug jedan od organizatora Zagreb prajda Ivan Novosel izrazio je zadovoljstvo odzivom.
Na konstataciju kako već nekoliko godina nije bilo incidenata, Novosel je rekao da je "Zagreb prajd nekim novinarima dosadan jer nema pisanja iz domena crne hronike", ali da je ideja povorke ponosa da širi ljubav i slobodu i razumevanje jednih prema drugima.
Ističući da su na Zagreb prajdu bili prisutni i aktivisti polnih manjina iz zemalja regiona, pa i iz Srbije, Novosel je rekao da postoji razmena aktivista i saradnja udruženja.
"Ipak, u svakoj zemlji politička situacija je drugačija i svaka LGBT zajednica mora iznedriti svoj prajd. U ime Zagreb prajda možemo im obećati da ćemo biti sestrinski prajd i dati im podršku, ljubav i poštovanje", rekao je Novosel.
Ombudsman Ljubićić je rekla Tanjugu da utisci sa ovogodišnjeg Zagreb prajda "govore o rastu praga tolerancije građana Zagreba".
"Bila sam ponosna i na situaciju kakva je bila u Splitu, bez obzira što je bilo mnogo policijskih snaga, ali sam bila srećna zbog onog dela građana Splita koji su podržali prajd, ali i onih koji su bili s druge strane ograde, a nisu pravili ekscese. Nije bilo incidentnih situacija koja su se odnosila na povorku",podsetila je ona.
U ovom momentu na Zrinjevcu traje koncert grupe Mangroove, posle kojeg bi, posle 19 časova, trebalo da bude završena ova manifestacija.
Podsetimo da je jedina kontroverza oko ovogodišnjeg Prajda bila spot u kome devojčica pali lutke Barbi i Kena, a onda se budi u lezbejskoj familiji, čime se na simbolični način obračunava s heteroseksualnim porodicama.
Taj spot doživeo je oštre osude javnosti, pa i iz redova polnih manjina, uključujući i njihova vodeća udružanje "Kontra" i "Iskorak", a novinar Drago Pilsel, inače zagovornik povorki ponosa, žalio se ombudsmanu za ravnopravnost polova. Spot je narednog dana povučen. "Zajednica nije prepoznala poruke spota", rekao je za Tanjug jedan od organizatrora Zagreb prajda Marko Jurčić.
