Vlasti Makedonije razmatraju mogućnosti ponovnog uvođenja zakonske obaveze služenja vojnog roka. Popunjavanje redovnog sastava jedinica na taj način je jeftiniji, a sa aspekta bezbednosti vrlo pouzdan. Vlasti u Skoplju su među prvima u regionu aprila 2006. ukinule zakonsku obavezu služenja redovnog vojnog roka, uvođenjem profesionog vojnog sastava u sklopu reformskih zahvata prema zadatim standardima Severnoatlanskog vojnog pakta.
Verovatno zbog toga, vojni ministar Fatmir Besimi smatra da je sada za povratak obaveznog vojnog roka, neophodna ospežna politička procena i konsultacija sa NATO, čijem članstvu zemlja strateški teži.
Po izdvajanju iz jugoslovenske federacije, Makedonija je početkom 90-ih imala po 13.000 vojnika za čiju je obuku i održavanje borbene gotovosti iz budžeta izdvajano oko 45 miliona evra. Po ukidanju obaveznog služenja vojnog roka, taj redovan sastav reformski je zamenjen sa 4.700 profesionalaca angažovanih po ugovoru, 1.900 podoficira i 364 civila zaposlenih u vojnim jedinicama.
Prema objavljenim podacima u Skoplju, od 2007. do danas oko tri hiljade makedonskih građana se prijavilo za dobrovoljno služenje vojnog roka u raznim jedinicama ARM. U sadašnjim okolnosti, kako upozoravaju vojni stručnjaci, bez osetnijeg povećanja broja dobroljnih regruta, odnosno promene sistema angažovanja profesioonalnih vojnika, ARM bi uskoro mogla biti dovedena u situaciju narušenosti borbene gotovosti.
- Razmišljamo da 15 odsto aktivnog sastava ARM bude popunjen regrutima koji bi služili obavezni vojni rok od tri meseca. To znači da bi godišnje kroz jedinice ARM prošlo oko dve hiljade vojnika - izjavio je general Koteski koji se zalaže za povratak obaveznog služenja vojnog roka.
Nasuprot protivljenjima ministra Besimija za povratak regrutnog sastava u jedinice ARM, deo vojnih stručnjaka u Skoplju ocenjuje da bi reaktiviranje obaveznog vojnog roka, “bilo korisno i za državu i za mlade”, jer njihovo aktivno učešće u sistemu odbrane zemlje, predstavlja svojevrsnu lekciju iz patriotizma. Sada se međutim, kako ocenjuju analitičari, najveći broj dobrovoljaca prijavljenih za ARM rukovodi golom “računicom” i ekonomskim motivima.
PROFESIONALCI U REGIONU
Poput velikog broja evropskih zemalja i sve države balkanskog regiona su odbacile sistem regrutnog popunjavanja vojnih jedinica i prihvatile potpunu profesionalizaciju stroja. No, obavezno služenje vojnog roka i popunjavanje vojnog stroja regrutima i dalje je zadržano u 11 država Starog kontinenta - u Ruskoj federaciji, Grčkoj, Turskoj, Jermeniji, Austriji, na Kipru, u Belorusiji, Danskoj, Finskoj, Norveškoj i Švajcarskoj.
