U izbornom vakuumu u Grčkoj, oduženi spor sa Skopljem zbog nesuglasja oko upotrebe imena Makedonija stavljen je „na čekanje“, ali indirektnu umešanost u moguće varijante rešenja ispoljila je i zvanična Sofija, opomenom da za Bugarsku model geografske odrednice za državu u istočnom susedstvu - nije prihvatljiv.
Bugarska ne prihvata ime Makedonije sa geografskom odrednicom, jer bi, kako je izjavio premijer Vlade u Sofiji Bojko Borisov, eventualno ime Severna Makedonija moglo da predstavlja preduslov za teritorijalne pretenzije i mogućnost da Makedonci jednoga dana kažu da je, na primer, i Blagoevgrad makedonski.
- Predlozi kao „Severna Makedonija“, za nas su apsolutno neprihvatljivi, jer sa geografske tačke gledišta i delovi Bugarske su uključeni u ovo ime, a to može biti preduslov za teritorijalne pretenzije prema Bugarskoj - izjavio je Borisov.
Sudeći prema brzim „uzvratnim“ ocenama dela stručnjaka i analitičara u Skoplju, ali bez reagovanja zvaničnika, očito je da ovakav zvaničan stav Sofije ne predstavlja nikakvo iznenađenje.
Tako je na primer, direktor Instituta „Euro-Balkan“, profesor Jovan Donev primetio da čak i u slučaju pozitivnog rešenja spora sa Grčkom, Bugarska neće biti zadovoljna. On smatra da nijedan od makedonskih suseda „u ovom trenutku ne želi rešenje pitanja imena“.
- Ako Makedonija promeni ime i ustav, to će po automatizmu povući i promenu imena jezika, nacije, istorije i kulture. Samo naivna deca mogu da poveruju da se nakon promene imena države ništa neće desiti - izričit je Donev.
Izjava bugarskog premijera Borisova liferovana je samo nekoliko dana posle „signala“ iz Sobranja, gde je opozicioni poslanik i bivši spiker parlamenta Tito Petkovski rekao da je za njega - u sporu sa Grčkom - prihvatljivo ime sa geografskom odrednicom, recimo Severna Makedonija.
Slične ocene je iznosio i bivši makedonski premijer Ljupčo Georgijevski, uz primedbu da je propuštena velika šansa za rešenje spora sa Grčkom ponudom medijatora UN, američkog ambasadora Metjua Nimica, koja je glasila - Severna Makedonija.
Zbog nerešenog spora sa Grčkom, koji traje pune dve decenije, Makedoniji su blokirani putevi prema strateški proklamovanim evroatlanskim integracijama. Posle grčke blokade prijema Skoplja u NATO na samitu Alijanse najpre u Bukureštu, a potom i Čikagu, Makedonija, uprkos statusu zemlje kandidata za članstvo u EU, još od 2005. iz Brisela čeka na početak pristupnih pregovora. Preduslov je, međutim prethodno rešenje spora o imenu zemlje sa Grčkom.
NE MEŠAJU SE, IMAJU STAV
Bugarski šef diplomatije Nikola Mladenov potkrepio je stavove premijera Bojka Borisa oko Makedonije. On je podsetio na to da je Bugarska prva priznala Makedoniju i da u tom odnosu nema nikakvih promena. Sofija, prema njegovim rečima, ni na koji način ne ulazi u spor Skoplja i Atine, no, „u krajnjoj liniji, kada se različite varijante stavljaju na sto i razmatraju, Bugarska svakako ima svoje viđenje razvoja odnosa na Balkanu“.
