Komesar SE: Vlada da podrži kritičku debatu u medijima

 izvor : euractiv                                                                                                              21.03.2015.

Demokratska stranka danas je u Novom Sadu Za dalji razvoj medijskih sloboda potrebno je da državni zvaničnici prevaziđu retoriku konfrontacije i da podržavaju medijski pluralizam i kritičku diskusiju, ocenio je 20. marta u Beogradu komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks. On je rekao da će pažljivo posmatratii privatizaciju medija i prelazak na projektno finansiranje, ocenivši da taj proces "nosi određene rizike, ali i mogućnosti za dalji razvoj medija". U oblasti ljudskih prava u Srbiji, kako je ocenio na kraju petodnevne posete, najslabije tačke su prava osoba s intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom i interno raseljenih Roma.

"Vlada ima pozitivnu obavezu da podržava pluralizam medija i kritičku diskusiju i u tom kontekstu signali koje šalju visoki zvaničnici, retorika koju koriste, s kim i kako razgovaraju su veoma važni za ukupnu atmosferu i prevazilaženje ranijeg konteksta konfrontacije", izjavio je na Muižnieks na konferenciji za novinare.

Muižnieks je pozdravio donošenje paketa medijskih zakona u avgustu 2014, čiji je cilj osiguravanje medijskog pluralizma i veće transparentnosti vlasništva i koji bi, kako je dodao, mogli biti početna tačka za rešavanje problema medijskih sloboda.

Komesar Saveta Evrope je, međutim, istakao da se implementacija zakona, kao i druga pitanja medijske slobode, razmatraju u kontekstu koji je veoma "polarizovan i politiziran".

Prema njegovom mišljenju, postoje različite forme pritiska na medije, koji može biti direktan i indirektan i samoimpliciran.

"Pritisak ne mora da dođe direktno iz vlade, ali ako vlada signalizira da joj se ne dopadaju određeni novinari ili medijske kuće, to može imati ogromne posledice", kazao je Muižnieks koji se tokom posete sastao sa najvišim zvaničnicima Srbije, kao i predstavnicima civilnog društva i medija.

On je ukazao na značaj tih singala i potrebu da se prevaziđe retorika koja podrazumeva nazivanje novinara "izdajicama, špijunima, agentima EU i slično".

Muižnieks je izjavio da deli određene zabrinutosti iz izveštaja zaštitnika građana Saše Jankovića za 2014. godinu i dodao da su napadi i nedavne pretnje novinarima i činjenica da četiri novinara žive sa 24-časovnim policijskim obezbeđenjem "znak da nije sve kako bi trebalo da bude".

Komesar je pozdravio rad komisije za rešavanje ubistava novinara i podizanje optužnice protiv četiri osobe, kao i nameru nadležnih organa da obezbede rad medija na manjinskim jezicima, što, kako je dodao, nije slučaj u mnogim zemljama članicama Saveta Evrope.

Muižnieks je izrazio zadovoljstvo i zbog toga što Ministarstvo kulture sprovodi istragu slučajeva blokiranja pojedinih veb sajtova i zbog hapšenja jednog od osumnjičenih za te napade, kao i što je ministarstvo organizovalo seminar o sajber bezbednosti i visokotehnološkom kriminalu za ljude koji vode veb portale.

Osvrnuvši se za predstojeću privatizaciju medija i ukidanje državne podrške medijskim kućama, Muižnieks je rekao da će pažljivo posmatrati taj proces, koji "nosi određene rizike, ali i mogućnosti za dalji razvoj medija".

Muižnieks je istakao da bi voleo da vidi da politička elita neguje i podržava kritičku medijsku diskusiju i pluralizam "tako da niko ne postavlja pitanje zašto se neki popularni programi otkazuju iako su donosili novac, tako da niko ne bude uznemiravan zato što na fejsbuku iznosi svoje mišljenje".

"Idealna slika slobodnih medija u Srbiji podrazumeva da bude uspešno završena istraga ubistava i pretnji novinarima i izvođenje odgovornih pred lice pravde, da novinari nemaju potrebu za 24-časovnom policijskom zaštitom, da medijski zakoni budu uspešno primenjeni i da privatizacija medija dovede do većeg pluralizma", zaključio je komesar Saveta Evrope.

Potrebna bolja zaštita prava osoba s invaliditetom i Roma

Muižnieks je pozvao Vladu Srbije da preduzme ambicioznije korake u cilju deinstitucionalizacije i poslovnog osposobljavanja osoba sa invaliditetom i njihove integracije u društvo, kao i da obezbedi adekvatan smeštaj, obrazovanje i zdravstveno osiguranje Romima koji su istovremeno interno raseljena lica.

Govoreći o pravima žena, Muižnieks je ocenio da u Srbiji ima puno uslovnih, novčanih kazni i upozorenja za osuđene za nasilje nad ženama i nasilje u porodici i da su potrebne strože kazne.

Muižnieks je pozdravio održavanje Parade ponosa i dobru saradnju policije s pripadnicima LGBT populacije, istakavši da je potrebno da se radi na borbi protiv nasilja nad LGBT osobama na radnom mestu i protiv svakodnevne homofobije.

Kada je u pitanju procesuiranje rantih zločina, Muižnieks je pozdavio nedavno hapšenje sedmorice osumnjičenih za zločine u Srebrenici i dodao da treba raditi na tome da svi počinioci budu uhapšeni, kao i na rešavanju svih ratnih zločina, slučajeva nestalih i pitanja reparacije.

Program zaštite svedoka, međutim, kako je čuo od nekoliko sagovornika, nije dovoljno funkcionalan i po njegovom mišljenju treba da se prebaci iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova u Ministarstvo pravde.

Muižnieks je rekao da će sa svojim timom sada raditi na pisanju izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji, što će trajati 2-3 meseca i da će krajem juna ili početkom jula biti objavljen, zajedno s komentarima i mišljenjem srpskih nadležnih organa.