Kada je nedavno pričao o seniorskoj reprezentaciji i kvalifikacijama za EŠ, Dejan Bodiroga, proslavljeni as, ali i potpredsednik KSS za mušku reprezentativnu košarku, kasnije, u neformalnom razgovoru se dotakao i jednog problema, koji je srpska svakodnevnica već duži period. Gledajući unapred, a ne samo od akcije do akcije, jedan od najboljih evropskih igrača svih vremena, dotakao se slabe igračke proizvodnje, koja poodavno uzima danak.
A jedan od onih koji bi mogao da napiše elaborate na pomenutu temu, svakako je Stevan Karadžić, stručnjak sa bogatim klupskim (Crvena zvezda, Hemofarm, Jenisej), ali i reprezentativnim iskustvom. Baš od mlađih selekcija (sa juniorima prvak Evrope 2005.), ali i do mesta asistenta u stručnom štabu seniora (SP 2002, EŠ 2003). Na sam pomen talentovanih srpskih klinaca, koji sve ređe i teže dospevaju do najboljih sastava, kao iz topa će:
- Nije to od juče, već akutni problem. Ne kažem da se sa mlađim kategorijama ne radi, naprotiv, kvantiteta ima, ali ne i onog drugog, mnogo važnijeg, kvaliteta. Suština je u metodu, koji smo u Srbiji napustili, a drugi prekopirali, pa nas tuku našim nekadašnjim oružjem. U našoj sredini se već duži period odustalo od principa koji su svojevremeno postavili profesor Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica. Kod drugih, to nije slučaj- ističe Karadžić.
Zašto se krenulo putem kojim se ređe ide, naš sagovornik pokušava da objasni:
- Nisu krive samo moje kolege, ali je odavno jasno da je u prvom planu jurenje rezultata po svaku cenu. Jasno mi je i da trpe pritisak klupskih uprava, pa je rezultat primaran, po svaku cenu, čak i onu najveću- proizvodnju. Zato se nađemo u situaciji da se u ovom trenutku niko i ne seća ko je prošle, ili pretprošle godine bio juniorski prvak države. A da je neko od tih klinaca zauzeo respektabilnije mesto u seniorskom sastavu, sigurno bi konstatovali da je to "onaj iz šampionske generacije".
Karadžić podseća da je erozija započela početkom devedesetih prošlog veka, sa teškom društveno- ratnom svakodnevnicom, raspadom "velike zemlje"...
Tada je otišlo mnogo igrača, trenera, ali ni tadašnja sumorna stvarnost, ili današnja teška finansijska situacija, nisu sigurno razlog da nam drastično opada proizvodnja igrača, a posebno spoljne linije, od jedinice do trojke. Za centre se još nekako i snalazimo, jer je proces formiranja jednostavniji i brži, ali, bekovi... To bi trebalo da zabrine sve košarkaške radnike, a trenere posebno, obzirom da su Nikolić i Žeravica udarili temelje, postavili osnovne postulate. Nekada sam za potrebe Saveza, prošpartao celu Srbiju, ukazaujući na probleme u radu sa klincima, pričali smo o tome i na nekadašnjim Stručnim savetima, ali, koliko vidim, i dalje tapakamo u mestu.
DEFICIT PLEJMEJKERA
Iskusni stručnjak se osvrnuo na evidentan deficit peljmejkera. - Daću jedan drastičan primer. Koliko se u Srbiji zaribalo u radu sa mališanima, najbolji je pokazatelj broj vrhunskih plejmejkera. Imali smo Miloša Vujanića, koji je 80. godište i, na žalost, zbog povreda, pre vremena postao moj kolega (Partizan). Pa onda prazan prostor sve do Miloša Teodosića, sedam godina mlađeg. Nije li to dovoljan znak za uzbunu- primećuje Karadžić.
NIJE BILO ŽARA U OČIMA
Nezaobilazna tema je učinak naših seniora u kvalifikacijama za EŠ. - Pratio sam reprezentaciju tokom tog takmičenja. Mislim da nisu imali dovoljno žara i vatre u očima kao 2009. Osetila se zasićenost čak i kada ste ih samo gledali, verovatno zbog duge sezone, pa još pripreme, liga sistem kvalifikacija... - nabraja Karadžić
Ima i onih koji nisu digli ruke od "azbuke" srpskih košarkaških doajena, naprotiv.
- Odličan primer nam je Slovenija. Kada su postali samostalna država, Janez Drvarič je bio zadužen za rad sa klincima u njihovoj "zvezi". Išao je od kluba do kluba, predavao, usmeravao, ali se i strogo držao onog što je nekada naučio od Nikolića i Žeravice. Zato su Slovenci u pomenutom periodu izbacili NBA kalibre, da pomenem samo neke, od Bena Udriha, Dragiča, Vujačića, Nahbara... Ali, metod naših slavnih stručnjaka, ne kriju, preuzeli su i u Španiji. Nama ne može da bude uteha, što smo do skora uzimali najsjajnija odličja na velikim takmičenjima mlađih kategorija, a igrača ni od korova- zaključuje Karadžić, koji smatra da je metod rada presudniji i od uticaja roditelja, menadžera... na stvaranje asova.
NEMA KRIZE U PRODUKCIJI
Na pitanje da li postoji i kriza u produkciji srpskih trenera, Karadžić, koji ne radi od marta, kada je napustio ruski Jenisej, kaže:
- Ne mislim, jer postoji dosta dobrih stručnjaka, ali su bez posla, duži, ili kraći vremenski period. Ne bih sada da nabrajam imena, da ne bude (anti)reklama, ali više ih viđamo kako gledaju utakmice, nego što rade. Ne radi se o nedovoljnom kvalitetu.
ODBIO KINEZE
Naš sagovornik ističe kako više nema entuzijasta kao nekada Rajačića, Kubata, Ćorkovića, pa Leskovčanina Tometića...
- Juri se za rezultatima i kakvoj, takvoj zaradi, pokušavam da shvatim, druga su vremena. Ne moraju svi da rezonuju kao ja, pošto sam imao dobre finansijske ponude iz Kine, ali nisam prihvatio. Bez uvrede, to je basket periferija, pa još daleko od kuće- kaže Karadžić.
