Junkerov plan dobar za Balkan, usredsrediti se na postojeće fondove

 izvor : euractiv, foto : wikipedia                                                                                                     09.07.2015.

Kandidati za članstvo u EU bi mogli da konkurišu za sredstva iz novog evropskog investicionog plana, takozvanog Junkerovog plana, ali im se preporučuje da se usredsrede na korišćenje postojećih instrumenata i sredstava koja su namenjena zemljama u procesu integracija EU, rečeno je 9. jula na skupu u Beogradu o tom planu. Na skupu je ocenjeno da će Investicioni plan EU, koji je predložio predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker kako bi se podstakle investicije i zapošljavanje u EU, uticati i na Zapadni Balkan zbog njegove velike povezanosti sa EU u domenu trgovine i investicija.

"Iz Investicionog plana bi mogli da se finansiraju projekti u Srbiji ali te operacije moraju biti prekogranični projekti od evropskog interesa i teoretski bi moglo da se konkuriše", rekao je šef kancelarije Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji Andreas Beikos.

Šef sektora za evropske integracije u Delegaciji EU u Srbiji Freik Janmat je rekao da zemlje kandidati mogu da konkurišu za sredstva iz Junkerovog plana ali da treba da se pre svega usredsrede na instrumente i sredstva koja su im već na raspolaganju.

"Mislim da je važnije da iskoriste postojeće prilike koje su im na raspolaganju iz EU jer ima već dosta instrumenata ciljane finansijske podrške zemljama kandidatima za članstvo, za koje ne bi morale da se nadmeću sa 28 članica EU", rekao je Janmat.

Janmat je rekao da bi zemlje regiona, na primer, trebalo da za infrastrukturno povezivanje predviđeno Berlinskim procesom iskoriste postojeća sredstva EU i povoljne zajmove iz EIB-a, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, navodeći da jedan od ciljeva Junkerovog plana jeste  i razvoj infrastrukture.

On je dodao da će Junkerov plan uticati na Zapadni Balkan s obzirom da oko 50% trgovinske razmene regiona otpada na EU, a u slučaju Srbije i između 64 i 65%.

"Oko 70 do 80% direktnih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU tako da, ako imate ekonomski rast u EU, to će imati pozitivan uticaj na strane investicije u regionu i posebno Srbiji", istakao je Janmat.

Direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja je rekao da je teško proceniti kakve će efekte imati taj plan. On je ocenio da se precenjuje značaj Junkerovog plana ali da predstavlja znak da je Evropska komisija posle dosta vrmena raskinula sa neoliberalizmom.

On je izrazio i rezerve u pogledu efikasnosti Investicionog plana jer je reč o političkom dogovoru a ne o pravnoj tekovini.

Investicioni plan EU ili Junkerov plan treba da u naredne tri godine podstakne rast investicija u EU na planiranih 315 milijardi evra i da omogući otvaranje oko 1,3 miliona radnih mesta, rečeno je na skupu "Šta donosi Junkerov investicioni plan" u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji.

To bi trebalo da se postigne tako što će se ulagati u strateške projekte u oblasti infrastrukture, životne sredine, energetike, inovacija, kao i smanjenjem administrativnih prepreka i davanjem garancija kako bi se umanjili rizici, što bi trebalo da podstakne ulaganja iz privatnog sektora.

Sredstva će se obezbediti kroz Evropski fond za strateške investicije, (EFSI), glavni mehanizam za primenu Junkerovog plana, koji će na raspolaganju u prvo vreme imati 21 milijardu evra. Od toga će pet milijardi dati EIB, a 16 milijardi će biti preusmerena neiskorišćena sredstva iz drugih fondova EU. Dodatna sredstva za EFSI je do sada najavilo i 8 članica EU.

Za sredstva će moći da konkurišu privatni i javni sektor, mala i srednja preduzeća kao i banke koje se bave podsticanjem privrede, a za sprovođenje plana zadužena je EIB.

Regulativa o Junkerovom planu stupa na snagu u julu, a fond će biti operativan od septembra.