|
Javno mnjenje o pitanjima dijaspore
izvor: agencije 27.04.2015.
Na osnovu preseka trenutnog stanja, saznajemo da bi većina anketiranih Srba, i drugih državljana Srbije koji žive van njenih granica, tačnije 56,9%, vrlo rado svojim donacijama pomogla obeležavanje značajnih jubileja u Nišu, dok 81,5% ispitanih smatra da se ni u Srbiji, ni u dijaspori dela na maternjem jeziku ne čitaju u meri dovoljnoj da bi se on sačuvao. Slično je i sa našom narodnom tradicijom, za koju samo 32,6% veruje da je ona u svetu očuvana.
Prednost izveštavanju srpskih medija iz rasejanja, u odnosu na vesti medija u Srbiji, daje 66,3% učesnika u anketi, a 64,3% u drugoj anketi tvrdi da dijaspora nije u dovoljnoj meri informisana o događajima u Srbiji. Internet je sredstvo informisanja kojem pažnju poklanja ~67,3% građana sa ove i sa one strane granice, a prate ga rodbina i prijatelji kao drugoplasirani komunikacijski kanal sa ~21,1%, dok je televizija na trećem mestu sa ~11,5% udela u odgovorima.
Da pripadnici dijaspore treba da budu punopravni sudionici političkog života Republike Srbije potvrđuje 79,6% ispitanih, te potrebu za postojanjem Ministarstva za dijasporu izražava 74,3% anketiranih, a za uvođenjem mogućnosti za glasanjem putem interneta 85,7%.
Da je život lakši van granica Srbije, nego unutar njih, veruje 78,6% posetilaca, pritom nema potvrde da svi oni žive u matici. Iz zemlje se najpre emigrira zbog loše ekonomske situacije (72,5% odgovora), zatim zbog nepoverenja u državne institucije (26,4%), a tek onda zbog profesionalnog usavršavanja (1,1%).
Ipak, 60% odgovora posebne ankete podupire verovanje da većina naših ljudi u inostranstvu planira da se jednog dana vrati u domovinu, a najčešći razlog za to je nostalgija, barem prema mišljenju 43,2% učesnika takođe posebne ankete. Glavna prepreka za eventualni nepovratak je zarada, smatra nešto više od polovine anketiranih (~50,6%). Slede nemogućnost zapošljavanja u struci (~25,9%), politička situacija (~18,5%) i percepcija svog pređašnjeg položaja u dijaspori kao neuspešnog (~4,9%).
Dijaspora u najvećoj meri može doprineti razvoju matice svojim znanjem i iskustvom, stav je 67,4% ispitanika, čemu u prilog ide i podrška 78,8% onih koji smatraju da građani Srbije treba da se školuju u inostranstvu. Pored toga, čak 83,8% učesnika podržava obrazovanje dece u dijaspori iz udžbenika na srpskom jeziku, a 52,7% kaže da bi mladi iz rasejanja rado studirali u Srbiji.
Saradnja između domaćih kompanija i poslovnih ljudi iz dijaspore ne postoji, misli 72,7% anketiranih. Istovremeno, 75% se slaže da Republika Srbija treba da omogući dijaspori bespovratna podsticajna sredstva za investiranje u maticu.
Srbi u svetu treba da se „drže zajedno", zagovara 87% učesnika, i pripadnici dijaspore treba da imaju dvojno državljanstvo, onda kada je to zakonski moguće, stav je 97,5% ispitanih.
Dijaspora u Srbiju najčešće šalje novac kako bi pomogla rodbini (76,7% odgovora), zbog osećaja nacionalne pripadnosti (20,5%), iz tržišnih razloga (1,4%) i zbog profita (1,4%), dok iz Srbije svojim inostranim prijateljima najradije nosi domaće prehrambene proizvode (50,9%), pića (32,1%), kompakt diskove, knjige, filmove i sl. (13,2%) i suvenire (3,8%). Doznake poslate iz dijaspore se uglavnom troše na izdržavanje porodice (80,9%), na kupovinu nekretnina (17,6%) i na troškove osnivanja firmi (1,5%), odgovori su posetilaca sajta Kancelarije za saradnju sa dijasporom Grada Niša.
Ankete na sve navedene, ali i na druge teme, možete pogledati i učestvovati u njima na www.dijasporanis.com/ankete.
|
