|
Izbori u BiH: Obećava se bolja budućnost
izvor: euractiv 15.09.2014
Bosna i Hercegovina se priprema za opšte izbore 12. oktobra. U svim gradovima postavljeni su plakati i bilbordi političkih partija, na kojima se građanima obećavaju bolja budućnost, borba protiv korupcije i ulazak u Evropsku uniju. Vlasti, međutim, ni nakon pet godina od kada je to od njih zatraženo nisu sprovele odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci. To znači da pripadnici manjinskih naroda ni ove godine neće moći da budu birani za najviše državne funkcije, ali i da zemlja još nije ispunila jedan od osnovnih uslova Brisela za zvaničan zahtev za članstvo u EU.
Građani će na opštim izborima birati članove Predsedništva BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske, predsednika i potpredsednike RS i poslanike u deset kantonalnih skupština u Federaciji BiH.
Stranački kandidati preko plakata i letaka obećavaju obnovljanje privrede, sigurnost, borbu protiv korupcije, ulazak u Evropsku uniju.
Socijaldemokratska partija (SDP) BiH ove godine je napravila iznenađenje tako što je za bošnjačkog člana državnog Predsedništva kandidovala dugogodišnjeg novinara Federalne televizije (FTV) Bakira Hadžiomerovića.
U predizborne svrhe, SDP je brendirala crveni autobus sa likom kandidata Hadžiomerovića i sloganom "Stvarno drugačiji predsednik".
Stranka demokratske akcije (SDA) je aktuelnog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, kandidovala za istu poziciju, pod sloganom "U jedinstvu je snaga".
Savez za bolju budućnost (SBB) čiji je lider medijski magnat Fahrudin Radončić, kandidovao je svog predsednika za ulazak u Predsedništvo BiH sa sloganom "Cunami pravednosti i snažnog razvoja BiH".
Demokratski front (DF) je nova stranka koju je oformio Željko Komšić nakon što je napustio SDP, a izborni slogan te partije glasi "Odlučno u promene".
DF na predizbornim skupovima ističe da su članovi te partije "obični ljudi koji neće dozvoliti da vladaju oni koji su u protekle četiri godine ispunili svega tri odsto datih obećanja na proteklim izborima".
Na opštim izborima za člana Prededništva BiH se kandidovao bivši poglavar Islamske zajednice Mustafa Cerić kao nezavisni kandidat. Ovo je prvi put od od uspostavljanja BiH nakon ratova 90-ih godina prošlog veka da se bivši verski lider kandidovao na izborima.
Cerićev slogan je "Sačuvajmo zemlju, uredimo državu", a mediji ga optužuju da je za potrebe kampanje u potpunosti plagirao logo kasina u Las Vegasu (The M Resort Spa Casina) i logo hrišćanske konferencije (Virginia Mennonite Conference).
Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika počeo je preizbornu kampanju brendiranim automobilima koji kruže gradovima u Republici Srpskoj, a iz koji se ori narodna muzika sa sledećim tekstom: "Neću više da razmišljam, jasno mi je sve, ubedljivo najbolji je SNSD".
Slogani dve najveće hrvatske stranke u BiH-Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH) i Hrvatske demokratske zajednice 1990 (HDZ 1990) su "Hrvatski odgovor" i "Podvucimo crtu".
Izbori se održavaju bez sprovedene obavezujuće presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Sejdić i Finci", što znači da predstavnici manjinskih naroda ni ove godine neće moći da budu birani za državne funkcije.
Iz Centralne izborne komisije su saopštili da u slučaju govora mržnje tokom kampanje, stranke mogu biti kažnjene novčano do pet hiljada evra.
Za učešće na oktobarskim opštim izborima overeno je ukupno 113 političkih subjekata, od čega 65 političkih stranaka, 24 nezavisna kandidata i 24 koalicije.
U BiH je evidentirano ukupno 3.278.908 osoba s pravom glasa. Mandat izabranih zvaničnika je četiri godine.
Background
Prema podacima Svetske banke, nezaposlenost u BiH je krajem 2013. bila skoro 28%, dok je među mladima iznosila 62% u 2012. Loša ekonomska situacija i nezadovoljstvo građana radom političara dovelo je do velikih protesta u februaru 2014. u Tuzli koji su zahvatili druge gradove u BiH.
Složena struktura vlasti pogoršava situaciju u zemlji jer je dogovor veoma teško postići. Tako je nakon izbora 2010. za formiranje vlasti bilo potrebno godinu i po dana.
Državna struktura BiH podrazumeva Federaciju i Republiku Srpsku sa 10 kantona od kojih svaki ima svoju vladu. Za svaku odluku je potrebno zeleno svetlo lidera Bošnjaka, Srba i Hrvata, a političari to koriste za politikantske rasprave i sakupljanje poena, pa je zemlja u stalnoj krizi institucija. Funkcionisanje je otežano još 2006. godine, kada je Visoki predstavnik EU prestao da interveniše u političkom zivotu BiH nametanjem propisa ili smenom političara.
To je i jedan od razloga zbog kojih se u BiH još nije pronašlo rešenje za primenu odluke Suda u Strazburu u slučaju Sejdić-Finci iz 2009, što je Sud ponovo zatražio od ove zemlje u julu 2014. Reč je o tome da se dozvoli i pripadnicima manjina, a ne samo konstitutivnih naroda odnosno Bošnjaka, Srba i Hrvata, da se kandiduju za Dom naroda BiH i za Predsedništvo.
Za tu promenu je potrebna izmena ustava, a ustavne promene su u BiH veoma teške zbog složene državne strukture i mehanizma odlučivanja, pa je premijer Hrvatske Zoran Milanović nedavno pozvao da se prema ovoj zemlji zauzme poseban pristup, i da se takvi zahtevi ne postavljaju.
Izostanak primene odluke Sejdić-Finci jedan je od razloga što je BiH na samom začelju u regionu na putu ka EU, budući da nema uslove da zvanično podnese zahtev za članstvo.
|
