 |
U Luksemburgu se za 15 dana zaradi godišnja plata u BiH
izvor: tanjug 05.08.2014
SARAJEVO - Bruto društveni proizvod Bosne i Hercegovine od završetka građanskog rata (1996) do 2013. narastao je 460 odsto, pokazuju podaci Svetske banke.
Prema istom izvoru, od evropskih zemalja jedino je bugarski BDP u posmatranom periodu rastao brže.
Bruto društveni proizvod BiH iznosio je 1996. godine 830 dolara po stanovniku a 2013. godine 4.650 dolara, pišu Nezavisne novine.
Bugarski BDP je u istom periodu porastao 500 odsto a na trećem mestu po brzini rasta privrede, iza BiH, nalazi se Makedonija, čiji je BDP od 1996. do 2013. porastao 125 odsto i sada iznosi 4.700 dolara po stanovniku.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da vrtoglav rast bruto društvenog proizvoda BiH znači samo da je ta zemlja veoma siromašna, jer je svetska tendencija da BDP siromašnih država raste brže.
Poređenja radi, BDP u BiH iznosi tek 14,5 odsto prosečnog BDP-a u Evropi, koji dostiže 32.400 dolara po stanovniku.
U odnosu na Luksemburg, koji je sa BDP-om od 99.879 dolara po stanovniku najbogatija zemlja na svetu, bosansko-hercegovački BDP iznosi tek 4,65 odsto.
Drugim rečima, prosečni građanin Luksemburga za nešto više od dve nedelje zaradi koliko i građanin BiH za celu godinu.
U odnosu na druge zemlje Evrope, BiH takođe stoji loše, budući da njen BDP po stanovniku doseže, na primer, jedva 5,5 odsto norveškog, 10 odsto holandskog, 11,5 odsto nemačkog ili 21 odsto slovenačkog BDP-a po stanovniku.
Što se tiče ostalih zemalja regiona, BDP po stanovniku BiH iznosi tek trećinu hrvatskog, 78 odsto crnogorskog i 82,5 odsto srpskog.
Svetska banka u izveštaju ističe da je BDP Albanije u 2013. prvi put bio veći od onog u BiH, doduše tek 0,1 odsto, ali sa tendencijom bržeg rasta.
Iza BiH, po visini BDP-a po stanovniku, u Evropi su još samo Moldavija i Ukrajina. BDP Bosne i Hercegovine je od moldavijskog bolji za 49 odsto, dok ukrajinski iznosi 85 odsto bosansko-hercegovačkog BDP-a.
Ekonomista iz Banjaluke, Goran Radivojac, kaže da ovi podaci ne iznenađuju, ali da takođe treba imati na umu da se podaci Svetske banke, Medunarodnog monetarnog fonda i domaćih agencija dosta razlikuju.
Prema njegovim rečima, jak rast BDP-a BiH od rata naovamo ne iznenađuje, s obzirom na nisku startnu osnovu.
"Naš problem je strukturalne prirode, jer s malom proizvodnjom i tendencijom zapošljavanja u javnom sektoru, uz činjenicu da nam je natalitet negativan, budućnost ne izgleda ružičasto", rekao je Radivojac, dodajući da samo poređenje sa Slovenijom jasno pokazuje koliko je BiH daleko od Evrope u ekonomskom smislu.
tanjug.rs
|
