Ističe rok do kojeg država treba da se izjasni da li želi organizaciju Evropskog prvenstva u fudbalu 2020. godine. Preduslov izgradnja nacionalnog stadiona po standardima Uefe ili rekonstrukcija postojećih stadiona. Ponuđeno pet lokacija.
Odluka prvog čoveka UEFA Mišela Platinija da se Evropsko prvenstvo 2020. Igra u 13 gradova za jedne je revolucionarna, jer pruža šansu manjim evropskim fudbalskim nacijama da se izjednače sa oni fudbalskim silama. Za druge to je populistička ideja jer je Platini u trci za novi mandat, pa mu je potrebna što šira podrška.
U svakom slučaju, zahvaljujući toj odluci, kod nas je počelo sve glasnije da se govori o Srbiji 2020 - odnosno Evropskom prvenstvu koje bi se održalo i u Beogradu. Međutim, da bi se to desilo država mora da da zeleno svetlo za izgradnju nacionalnog stadiona.
Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković kaže da država još nije donela odluku, ali da FSS očekuje zeleno svetlo.
Fudbalski savez je prošle godine, u saradnji sa kompanijom Mejs, pokrenuo projekat izgradnje nacionalnog stadiona. Od tada je predlagano mnogo lokacija, ali je u uži izbor do danas ušlo tek nekoliko. Ako se stadion bude gradio od nule, potencijalne lokacije su Borča u blizini „kineskog mosta", Surčin, u blizini Aerodroma ili Šimanovci.
A ako se odlučimo za rekonstrukciju postojećih stadiona, najviše šansi imaće Marakana i stadion Partizana, koji bi u tom slučaju bili renovirani zajedno. Druga opcija je rekonstrukcija stadiona Rada.
Regionalni direktor kompanije Mejs Branislav Simović kaže da nov stadion može da košta između 145 i 160 miliona evra. „A ako bi se išlo na renoviranje kompleksa Zvezdinog i Partizanovog stadiona, to bi po našim procenama bilo između 120 i 145 miliona evra", kaže Simović. Pojašnjava da je arhitektonski mnogo lakše izgraditi nov stadion, jer bi u slučaju rekonstrukcije Marakane i stadiona Partizana, oni morali da budu pokriveni 80 odsto.
Drugo pitanje - ko bi to plaćao? Iz kompanije Mejs poručuju da je uloga države da obezbedi zemljište, od 25 do 50 hektara, zatim infrastrukturu i sve neophodne dozvole. Novac daje investitor, ali, bi, osim stadiona, dobio mogućnost da na toj lokaciji gradi i druge sadržaje.
"To su stambeno poslovni objekti, tržni centri, hoteli, manje dvorane, koje su moguće za iznajmljivanje, parkinzi koje je moguće naplaćivati, to je u stvari deo koji je za njega najinteresantniji, on gleda jednostavno samo da pokrije troškove održavanja stadiona", objašnjava Branislav Simović.
Nacionalni stadion - za i protiv
Na taj način, objašnjava naš sagovornik, investitor bi uloženi novac mogao da povrati za 15-ak godina. Međutim, treće pitanje je da li se Srbiji isplati gradnja nacionalnog stadiona?
Srbija mečeve igrala na "Karađorđu" u Novom Sadu
Branislav Simović navodi kao primer Bukurešt, koji je izgradio nacionalni stadion, gde je 2012. Godine igrano finale Lige Evrope između Atletiko Madrida i Atletik Bilbaoa. "Imali su posetu od preko 100 hiljada ljudi, za 3 do 4 dana celokupna država je inkasirala 60 miliona evra samo povodom te utakmice", ističe Simović.
Ipak, ima i loših primera iz komšiluka. Hrvatska je za potrebe rukometnog prvenstva 2009. izgradila šest rukometnih arena, koje su danas prazne. I koje neki zovu najpromašenijom investicijom u toj zemlji. A primer Evropskog prvenstva u Portugalu 2004. je i pozitivan i negativan.
Direktor "Crvena zvezda marketinga" Zoran Avramović podseća da je Portugal potrošio više od milijardu evra na sedam novih stadiona i rekonstrukciju tri postojeća, "Danas mnogi od tih stadiona ne samo da su prazni nego nemaju tu funkciju", kaže Avramović i navodi i primer stadiona u Lapcigu, gde se 2006. igralo Svetsko prvenstvo, a koji je takođe danas prazan.
Zoran Laković, međutim, ističe da je Srbija nije Portugal i da se ne može desiti da nacionalni stadion bude prazan, ako bude izgrađen.
Prema mišljenju Avramovića, dobro je što je ova tema pokrenuta jer je fudbal ponovo u fokusu, ali ističe da pričom o nacionalnom stadionu zapravo u drugi plan stavljamo ozbiljnu raspravu o tome gde je danas domaći fudbal.
„Moraju se iščistiti stvari - da li je ovde nacionalni stadion drvo od kojeg se ne vidi šuma, veliki, lep, funkcionlani stadion, jer taj nacionalni stadion može da postane apsolutno generator razvoja, ali treba videti gde mi jesmo danas po tim rang listama Fife i Uefe, gde su klubovi i fudbal, i onda na osnovu toga videti šta je taj sledeći veliki iskorak", kaže Zoran Avramović.
Marakana i Stadion Partizana u paketu
Postoji još nekoliko pitanja - ako budemo renovirali stadione Zvezde i Partizana, da li će to posvađati večite. Naime, budući investitor bi rekonstruisao oba stadiona, ali bi samo jedan bio nacionalni - I samo na njemu bi se igralo evropsko prvenstvo.
Takođe, u slučaju da novi stadion bude izgrađen, reprezentacija bi bila u obavezi da tamo igra svoje utakmice. Međutim, kult reprezentacije Srbije je prilično okrunjen posle kvalifikacija za Mundijal.
Ipak, Zoran Laković navodi da je to samo faza u reprezentaivnom ciklusu i da se dobri rezultati mogu očekivati u narednih 10 godina. Zato nema dilemu da li će nacionalna reprezentacija moći da napuni budući nacionalni stadion.
I konačno, ako ispunimo sve tehničke uslove, da li je realno da dobijemo organizaciju Evropskog prvenstva. U trci je skoro 37 gradova. U trku su se uključile komšije Hrvati, a prvenstvo žele i Mađari.
Zoran Avramović ističe da ima ozbiljnih država koji imaju konsenzus. „Azerbejdžan ima konsenzus da mu taj treba fudbal, ozbiljne pare troše na promociju svoju baš kroz fudbal, postoje te zemlje koje mogu verovatno tu kandidaturu da zadovolje jednostavnije od nas", veruje Avramović.
Zoran Laković kaže da kao član komisije Uefe ima malo više informacija o tome ko su nam glavni konkurenti i da ako Srbija dobije modernu arenu možemo sa sigurnošću da računamo da ćemo dobiti kandidaturu.
Iz Fudbalskog saveza poručuju da nam je nacionalni stadion potreban čak i ako ne dobijemo organizaciju Evropskog prvenstva. Zoran Laković kaže da do 2015. godine moramo Uefi jasno da pokažemo da smo spremni da ovdašnje stadione renoviramo, jer bi moglo da nam se desi da ne možemo da igramo najjače evropske utakmice u Srbiji.
Sve ove dileme moraćemo da otklonimo brzo, jer kandidaturu Uefi moramo da pošaljemo do kraja aprila. To znači da država mora odmah da da zeleno svetlo, a Fudbalski savez da u naredne dve nedelje kompaniji Mejs kaže koju lokaciju je odabrao.
„Potrebno je dva i po do tri meseca da se napravi studija izvodljivosti gradnje stadiona, a i u isto vreme porazgovarati sa potencijalnim investitoriama. Mi smo sa njima već stupili u kontakte, ali njima se moraju predstaviti jedna ili dve lokacije i onda od njih tražiti savet, gde oni vide sebe u jednoj od te dve opcije", objašnjava Branislav Simović.
I nakon toga, sve je u rukama prvog čoveka Uefe Mišela Platinija. Platini je 1984. Na terenu promenio sliku Evrope, a 2020. bi to mogao da uradi i kao funkcioner.
