Prevlaka ili rt Oštro, "kapija Boke", poluostrvo na ulazu u "nevestu Jadrana", posle dugogodišnjeg mirovanja opet je - isplivala. U žižu interesovanja vlasti i naroda u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Hoće li razgraničenje dveju država nekadašnje Jugoslavije biti dogovoreno ili će Prevlaka na međunarodnu arbitražu?
I Zagreb i Podgorica već duže tvrde da između dveju država nema otvorenih pitanja. Ali Dik Langer, direktor Odeljenja Evropske komisije za Hrvatsku i Crnu Goru, nedavno je u Podgorici rekao da je nužno skidanje leda sa "zamrznutog pitanja Prevlake". Hrvatska bi trebalo da do sredine naredne godine reši sve sporne odnose sa susedima. I Crnoj Gori, koja je otvorila pristupne pregovore sa Briselom, u interesu je da se reši problem rta.
U Crnoj Gori pomalo stidljivo pominju Prevlaku. Miodrag Lekić, lider "Demokratskog fronta", koji ima dvadeset poslaničkih mesta u crnogorskom parlamentu, tvrdi da se Prevlaka ne spominje jer ju je vlast predala Hrvatskoj.
U inauguracionom govoru u Skupštini Crne Gore, premijer Milo Đukanović je takvu tvrdnju odbacio kao netačnu i zlonamernu.
GRANICA
Pre nego što će krenuti sukob oko Prevlake, samo retki su znali gde prolazi uska granica po kojoj je Prevlaka u Hrvatskoj. U Crnoj Gori je uveliko bila u opticaju priča: Prevlaka je naša, bokeljska i crnogorska.
Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija je "Novostima" šturo javilo da "prostor Prevlake funkcioniše na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci potpisanom 2002. godine".
"Protokol je ocenjen kao značajan uspeh međunarodne zajednice i od tada do danas privremeni režim funkcioniše bez problema. Dve vlade su se pre dve godine saglasile da otvore proces dogovora o trajnom rešenju" ,stoji u saopštenju Ministarstva.
Na čelu tima za razgraničenje su dva ministra. U dosadašnjem radu, kako se navodi, razmenjene su osnovne pozicije i održano više sastanaka i "naša su očekivanja da će se ubrzo održati novi sastanak i napraviti progres. Svakako i preporuka EU je da na rešavanju regionalnih pitanja treba intezivnije komunicirati".
A kako je rt Oštro postao sporna granična priča?
Poluostrvo je dugo 2.600 metara, široko između 150 i 500 metara, površine stotinu hektara. Ni u vreme NDH Prevlaka nije pripadala Hrvatskoj, već Italijanima. Posle 1945. pripala je Republici Hrvatskoj.
Ujesen 1991. godine Prevlaka naglo izlazi u prvi plan, pred sam raspad SFRJ. To je bila jedina kasarna na hrvatskoj obali, koju hrvatske vlasti nisu očistile od JNA. Počele su čarke. A onda je posle više apela dubrovačkim vlastima Vojno pomorski sektor "Boka" odgovorio vatrom. Počeo je rat koji se nepotrebno širio ka Dubrovniku, i u koji su se kasnije uključili crnogorski dobrovoljci.
Pre tačno dvadeset godina, Prevlaku je napustila JNA. Stigle su međunarodne mirovne snage, ali "plavi šlemovi" nisu praktično imali posla. Mirovnjaci, njih desetak, napustili su Prevlaku deceniju kasnije, kada je potpisan Protokol o privremenom režimu na Prevlaci, između SRJ i Hrvatske, koji je na snazi. U tom dokumentu, u njegovom članu 4, stoji da "Hrvatska privremeno vrši jurisdikciju na kopnenom području jugozapadno od Konfina, a SRJ na kopnenom delu severno od Konfina".
Pored granice na kopnu, što je lakši deo posla, potrebno je povući i morske granice. Taj posao duboko zadire u interese Crne Gore. Time se određuje u čijim vodama će se kretati brodovi, ko će to dozvoljavati i kako, naplaćivati takse i slično. To područje se označava i kao bogato nalazište prirodnog gasa, moguće i nafte.
U Crnoj Gori se uglavnom slažu da je slučaj bolje prepustiti međunarodnoj arbitraži, jer se sumnja u dogovor između dveju država. No, ukoliko Prevlaka uđe u međunarodnu sudnicu, pitanje je koliko će proces trajati, hoće li štetiti skorom ulasku Hrvatske u EU, takođe i Crnoj Gori. Kalkuliše se i sa ulaskom Crne Gore u NATO.
GRANICA
Pre nego što će krenuti sukob oko Prevlake, samo retki su znali gde prolazi uska granica po kojoj je Prevlaka u Hrvatskoj. U Crnoj Gori je uveliko bila u opticaju priča: Prevlaka je naša, bokeljska i crnogorska.
