Kako kreirati javne finansije u tim okolnostima, i kakva je finansijska budućnost regiona - neke su od tema o kojima su u Budvi razgovarali ministri finansija i guverneri na samitu koji je organizovao Nin fokus, pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija Crne Gore.
Bez kredibilne fiskalne onsolidacije zemlje regiona mogle bi ući u opasnu spiral negativnog rasta, povećanja duga i nezaposlenosti, ocijenio je ministar finansija Crne Gore Milorad Katnić.
"Euro zona će ove godine biti u recesiji. Naš region, šest država Zapadnog Balkana, takođe je u recesiji u prvoj polovini ove godine, dok se na godišnjem nivou očekuje rast ne veći od 0,3 odsto", rekao je Katnić.
Skup finansijskih stručnjaka pokazao je da je ekonomista Jože Mencinger bio u pravu kada je rekao da će kriza proći onda kada se na nju naviknemo.
U Srbiji se ove godine očekuje deficit od oko 7 odsto bruto društvenog proizvoda koji je, prema riječima državnog sekretara u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Vlajka Senića, najgori rezultat te zemlje u posljednjih 12 godina. Budžet koji je predložen vladi u Beogradu trebalo bi da rezultira prepolovljenih deficitom za narednu godinu.
"Svi prihodi su sada centralni prihodi države i onda Ministarstvo finansija i privrede odlučuje o raspodeli tih sredstava na osnovu linijskih programa ministarstava. Mi verujemo samo da ćemo na taj način, centralizacijom sopstvenih prihoda ministarstava tokom 2013. godine uštedeti najmanje 200 miliona eura. Drastično smo smanjili subvencije i takođe smo regulisali rast plata i penzija na nivou 2 posto, april naredne godine, 0,5 posto u oktobru…Dakle, u tome nekom rastu koji će biti manji od rasta inflacije će država imati dodatne prihode veće, a manje rashode u budžetu. Tako da je celokupno fiskalno prilagođavanje za 2013.godinu negde između 900 miliona do milijardu eura", navodi Senić.
Uoči dobijanja aranžmana sa MMFom u septembru, u BiH su preduzete određene mjere finansijske konsolidacije. Plate na državnom nivou su smanjene za oko 5 posto kao i razne naknade za 12 posto. Međutim, dok je nezaposlenost još uvijek 30 procenata prevelik je broj zaposlenih u javnom sektoru, čije su premije veće nego one u privatnom. To su za glavnog ekonomskog savjetnika Ministarstva finansija BiH Miroslava Tomića neki od temeljnih problema finansijske konsolidacije zemlje.
"Znači, ako su ovo naše slabosti onda je očigledno da država ne može dalje zapošljavati, to nije rješenje. Sve što možemo je da napravimo konzistentni sistem podsticaja i poreza koji nagrađuju aktivno učešće u tržištu rada i sa druge strane pomažu samo onima koji ne mogu sami o sebi da se staraju. To je zadatak političara – da stvore ambijent koji podstiče preduzetništvo. Zbog izražene korupcije i činjenice da su mnogi uspješni biznismeni u region postali uspješni zbog bliskosti sa vladama, imamo fenomen da su privatne inicijative i preduzetništvo postal omraženi a da građani sa sjetom gledaju na period samoupravljanja. U takvom okruženju politička racionalnost sugeriše populističke politike koje su uvijek neracionalne sa ekonomskog aspekta. Dakle, vidim opasnost u kratkovidom fokusiranju na privremene i prolazne rezultate a a zanemarivanje ključnih strukturnih slabosti ekonomija u region", navodi Tomić.
Iako zvaničnici Kosova svoj finansijski sistem ocjenjuju kao stabilan, problem nezaposlenosti prijeti da ga ugrozi jer se svake godine na tržište rada javi novih 30.000 osoba. Zamjenik ministra finansija i ekonomije Kosova Ramadan Avdiju izlaz vidi u privatizaciji i velikim infrastrukturnim projektima u koje se ulaže 40 posto budžetskog novca:
"Mi sada već radimo put koji iz Prizrena do granice sa Srbijom od 116 kilometara. Već ove godine mi ćemo imati prilike da upotrebimo 62 kilometra. Nameravamo da ove godine počnemo gradnju novog auto puta od Prištine ka Skoplju tako da će to uticati na razvoj celog regiona kroz manje troškove za transport."
Učesnici samita su se saglasili da upravo razvijanje regionalne privredne saradnje može svim državama donijeti bržu finansijsku konsolidaciju .
