Stručnjaci Geofizičkog servisa NIS više od dve nedelje vrše ispitivanja tla kako bi označili najbolje mesto s kojeg bi se započela potraga za geotermalnim izvorom u gradu na Veternici. Sredinom aprila u Leskovac stižu naftna platforma i druga oprema neophodna za bušenje do 1.500 metara dubine, a radovi na glavnoj bušotini najavljuju se za početak maja.
Na osnovu elaborata starog više od tri decenije, koji je u međuvremenu inoviran, ispitivanja se obavljaju u gradskim naseljima Ančiki i Bobište i selima Kumarevo, Bogojevce, Navalin, Manojlovce i Mala Biljanica. Ovaj deo grada najniža je tačka na njegovoj teritoriji, pa stručnjaci nameravaju da na nekoj od tih lokacija odrede najpogodnije mesto za glavnu bušotinu, jer su ranija istraživanja pokazala da se na ovom području na dubini od 1.500 metara nalaze geotermalne vode. Ispitivanje tla podrazumeva postavljanje više od 300 malih bušotina u koje se postavljaju senzori koji se otvaraju mini-eksplozijama.
- Koristimo veštačke talase i na osnovu talasne slike utvrđujemo dubinski položaj naslaga stena kroz koje po pravilu prolaze geotermalne vode. Na osnovu rezultata koje dobijemo odredićemo najpovoljnije lokacije. To se obično svodi na jednu ili dve mikrolokacije - kaže Zoran Milovanović iz Geofizičkog servisa.
Posle određivanja mikrolokacije počeće bušenje. Koristiće se prava naftna platforma na koju je Leskovac čekao godinu dana, jer su u regionu malobrojne i teško su dostupne. U Geofizičkom institutu i NIS-u, kojima je posao poveren, kažu da će kompletna oprema biti dopremljena sredinom aprila. Posle dvonedeljne montaže, bušenje bi moglo da počne početkom maja.
- Ukoliko se istraživanja pokažu kao tačna i pronađemo geotermalnu vodu, uštede će biti nesagledive. Naš prvi cilj bi bio da je sprovedemo do plastenika sa ranim povrćem. Zavisno od sastava vode, količine i temperature, ona bi mogla da se koristi i kao turističa ponuda, ali i za zagrevanje grada - kaže Milorad Mladenović, pomoćnik gradonačelnika.
Ovaj projekat podržao je državni Fond za zaštitu životne sredine izdvojivši oko 100 miliona dinara, a u njegovom inoviranju učestvovao je i Sveta Stanković, čovek poznat po tome što je otkrio nekoliko poznatih voda, među kojima i bujanovačku „hebu“. On je pre 30 godina radio na projektu koji je iz prašine izvadio i u život vratio sadašnji gradonačelnik Slobodan Kocić.
U lokalnoj samoupravi ističu da tako idu u susret otkriću geotermalnih voda koje će mnogo da znači za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
- Bili bismo konkurentniji, a prvo povrće iz Leskovca stizalo bi do potrošača bar dve nedelje ranije. Troškovi bi bili minimalni - pričaju leskovački povrtari.
JEZERO
Sve banje oko Leskovca, od Sijarinske do Vranjske, mesta su gde je topla voda našla prirodan put da izađe na površinu iz velikog podzemnog jezera koje se nalazi ispod Leskovačke kotline - tvrdi Stanković.
