|
Gastarbajteri se osećaju zaboravljenima
izvor: novosti online 14.12.2014.
Svake godine, kada krajem decembra nastupe katolički praznici, iz zapadnih zemalja u Srbiju stiže više od 300.000 gastarbajtera i iseljenika. Ove godine, kako tvrde stručnjaci za migracije, u otadžbinu će doći mnogo manje iseljenih Srba koji sa sobom donose i - manje deviza.
A, ako neko od pečalbara ovog decembra poželi da pokuca na vrata državnih institucija Srbije i da im se obrati za eventualnu pomoć, neće znati na koja vrata da pokuca. Ministarstva za dijasporu nema osam mesecu, a u Ministarstvu spoljnih poslova nije formirana Uprava koja bi trebalo da preuzme brigu o rasejanju, niti postoji najava kada će se to dogoditi.
- Srbija nas je zaboravila! - kažu Srbi na privremenom radu u državama EU i iseljenici u prekookeanske zemlje, koje smo anketirali o tome šta su danas njihovi najveći problemi. - U Vladi Srbije nas niko ne pominje. Naše ministarstvo za dijasporu je ugašeno. Osećamo se kao ljudi trećeg reda, kao da nismo deo srpskog nacionalnog bića. Zato više ne dolazimo rado u Srbiju.
Ističu da ih muči osećaj da nikome u matici nisu potrebni.
- Deluje da Srbiji nije stalo do vlastitih nacionalnih interesa u rasejanju - objašnjava Jovica Božić, uspešan biznismen i srpski aktivista iz Velike Britanije. - Dijaspora je jako dobro informisana o zbivanjima u otadžbini. Zbog negativnih vesti iz zemlje i vlastitih loših iskustava, Srbi iz rasejanja nemaju više poverenje u sopstvenu državu. Poslednji talas iseljavanja mladih obrazovnih Srba pokazuje nam da velika intelektualna sila napušta otadžbinu, a da Srbiju to ne brine, jer joj naš pametan čovek nije potreban.
Zbog nebrige matice za svoj narod u rasejanju, tvrde anketirani, srpskoj omladini u tuđini je uskraćena mogućnost školovanja na maternjem jeziku.
- U vreme SFRJ komunisti su, na primer, u skandinavskim zemljama izborili dva sata nastave nedeljno na srpskom za našu decu - tvrdi Borivoje Gajić, predsednik Srpske crkvene opštine iz Malmea. - Kada su Šveđani videli da se Srbija više ne interesuje za svoje građane, postavili su nam jako teške uslove rada i faktički ukinulu časove maternjeg jezika.
Đuro Plavšić iz Berlina se slaže sa Gajićevom tvrdnjom da stranci ograničavanjem nastave na srpskom žele da potpuno asimiliraju našu omladini, i dodaje da je to jako izraženo i u Nemačkoj.
- U zemljama EU žele mlade Srbe potpuno da asimiluju, a potom da ih okrenu protiv naše matice Srbije - smatra Plavšić.
Problem gubljenja nacionalnog ideniteta, posebno kod mladih Srba, sve izraženiji je i u Americi, gde, kako tvrdi Danijela Sremac iz Vašingtona, potomaka starih doseljenika ima sve manje u pravoslavnim hramovima i posebno u nacionalnim organizacijama.
- Otadžbina nam je potrebna da se ne bismo u inostranstvu izgubili i nestali kao narod - kaže Zoran Kalabić, poslovni čovek iz Beča. - Srbija je nama u rasejanju dala život i ime. Nekada je država preko Socijalističkog saveza i ambasada brinula da mi u tuđini ne izgubimo ni ime, ni obraz. Danas toga nema, iako mi u dijaspori želimo matici da pomognemo da bude moderna i razvijena, a ne siromašna država, kakva je danas.
Po mišljenju Jovice Božića i Đure Plavšića, nacionalne i ekonomske veze matice i rasejanja mogu da izvuku Srbiju iz privredne krize. Ipak, ocenjuju da se to u Vladi Srbije ne spoznaje i ne pominje.
- Vlast nam čak ni pare za pomoć našem narodu više ne traži - tvrde iseljeni Srbi
Iseljenici kažu da osećaju da ih otadžbina omalovažava kao ljude sa poslovnim isustvom, koji mogu da unaprede srpsku privredu. Jer, objašnjavaju, ne nudi im posebne uslova za ulaganja kakve, na primer, imaju strane kompanije.
- Iseljenici žele da otvore preduzeća, zaposle ljude, da sebi obezbede egzistenicuju i trajni povratak u Srbiju - priča Danijela Sremac, koja želi da otvori slobodnu carinsku zonu u Beogradu za investitore iz SAD. - Nažalost, Srbija kao relativno neorganizovana država sa nesređenim zakonodavstvom za takav proces nije sposobna.
Koliko ovi problemi tište Srbe u rasejanju, govori i činjenica da Udruženje Srba u Slovačkoj namerava naredne godine da održi posebnu konferenciju o odnosima dijaspore i matice. Tražeći rešenje problema, naši sagovornici predlažu da Srbija opet aktivira Ministarstvo za dijasporu, koje bi brinulo o njihovom nacionalnom identitetu, da uredi privredni sistem za investicije iz rasejanja, ali i da izradi jedinstven nacionalni program za sve Srbe sveta.
JEVREJI KAO UZOR
- MI Srbi treba da se ponašamo kao Jevreji, da u svakoj prilici govorimo srpski, da brinemo jedni od drugima, da širimo nacionalne brakove u tuđini, ali i da dovodimo strane investitore u otadžbinu - ističe Zoran Kalabić. - Lično, ja dovodim dvadeset Bečlija da poslujemo sa Srbima iz Jagodine.
ASIMILACIJA SRPSKE DECE
Samo za prvih šest meseci ove godine Srbi iz dijaspore poslali su u otadžbinu oko dve milijarde evra. Bane Knežević, jedan od naših najuspešnijih direktora u Evropi, tvrdi da će gastarbajteri kući slati sve manje novca.
- Razlozi za to su finansijska kriza, odlazak u penziju i smanjenje prihoda kod starije generacije iseljenih Srba, kao i nezainteresovanost njihovih potomaka i mlađih Srba za otadžbinu, pomoć rodbini i posete zavičaju - kaže Knežević. - Asimilacija srpske dece, omladine i studenata u tuđini čini ih strancima koji Srbiju ne doživaljavaju kao maticu.
|
