|
EU: Kosovo da pojača graničnu kontrolu
izvor: tanjug 11.02.2015.
SUBOTICA - Suočena sa rekordnim brojem kosovskih Albanaca koji ilegalno ulaze u šengensko područje, Evropska komisija je zatražila od kosovske vlade da hitno pojača graničnu kontrolu i preduzme niz drugih mera da se talas lažnih azilanata zaustavi - izjavila je danas portparolka Komisije Nataša Berto.
“Kosovski Albanci učestvuju u ilegalnim prelascima u EU sa gotovo 40 odsto, što je više nego udeo Sirijaca i Avganistanaca”, rekla je Berto novinarima i dodala da je od kosovskih vlasti zatraženo da se angažuju.
“Kosovo treba da intenzivira informativnu kampanju, pojača granične kontrole i istraži autobuska preduzeća koja prevoze azilante”, nabrojala je ona.
Portparolka je kazala da su funkcioneri EK izneli ove zahteve u okviru tekućih pregovora o viznoj liberalizaciji sa kosovskim vlastima.
Berto je najavila da će problem talasa lažnih azilanata ući u izveštaj o toku tih pregovora, koji će uskoro biti objavljen.
Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, je dodala da su se predsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa tokom prekjučerašnje runde briselskog dijaloga dogovorili da zajedno rade na rešavanju ovog pitanja.
NA GRANICI SA MAĐARSKOM UHVAĆENO 630 LJUDI SA KOSOVA
U protekla 24 časa Mađarska policija uhvatila je u ilegalnom prelasku granice 864 lica, protiv četiri osobe je pokrenut i postupak zbog krijumčarenja ljudi, a protiv jedne zbog falsifikovanja dokumenata.
Na teritoriji pogranične Županije Čongrad u nelegalnom prelasku granice uhvaćeno je 668 osoba, od kojih je 630 sa Kosova i Metohije, 18 iz Avganistana, 10 iz Sirije, četiri iz Malija, tri iz Bangladeša, dve iz Pakistana i jedna iz Iraka.
Najveća grupa, u kojoj je bilo 118 lica sa Kosova i Metohije, koji su nelegalno prešli "zelenu granicu", uhvaćena je u 18.30 u okolini Morahaloma.
Mađarska policija, kako je saopšteno, pokrenula je postupak protiv 51 lica sa Kosova i Metohije i 7 građana Kube koje su uhvatili juče i prekjuče, 9. i 10. februara, na teritoriji pogranične Županije Bač-Kiškun.
Oni su uhvaćeni u ukupno 11 grupa koje su zatečene u nelegalnom boravku u Mađarskoj, a među njima je bilo osmoro dece koja su smeštena u za to pripremljena prihvatilišta, gde su po nadzorom starijih.
Ispostavilo se da pet lica sa KiM od ranije imaju zabranu ulaska i boravka u Mađarskoj.
Kako se navodi, svi su zatražili azil i predati su u nadležnost imigracione službe.
Broj policajaca raspoređenih duž južne mađarske granice sa Srbijom je uvećan za 136 kao odgovor na povećanje priliva ilegalnih imigranata od septembra prošle godine, izjavila je šef odeljenja mađarske pogranične policije Gizela Vaš.
Ona je dodala da je još 30 policajaca poslato u sela i gradove duž mađarsko-srpske granice kako bi se pobrinuli za bezbednost meštana, prenela je mađarska agencija MTI.
Ukoliko bude potrebno, na granicu će biti poslato još policajaca, najavila je Vaš.
Pored povećanja broj patrola na područjima između zvaničnih graničnih prelaza i broja službenika koji se bave procedurama vezano za migrante, nabavljena je i moderna oprema poput čitača otisaka prstiju i novih vozila za prevoz ljudi, rekla je zvaničnica mađarske policije.
Duž granice su postavljeni kontejneri sa grejanjem, uključujući stanicu za zdravstvene preglede u Segedinu, a pozajmljeni su i šatori od vojske, navela je Vaš.
Ona je dodala da su austrijska i nemačka policija takođe ponudile svoju pomoć u patroliranju spoljnih granica Evropske unije.
Mađarska poslednjih dana beleži značajan broj ilegalnih pokušaja prelaska granice, uglavnom ljudi sa Kosova.
MASOVNI ODLASCI SA KOSOVA NE POSUSTAJU
Sa autobuske stanice u Prištini sinoć je krenulo šest krcatih autobusa, uglavnom onih koji su se uputili da ilegalno pređu u Mađarsku, a odatle na zapad Evrope.
Kako javlja TV Klan i veliki broj putničkih vozila je presao granicni prelaz u Vrmicu, gde preko Albanije odlaze u Crnu Goru. I na graničnom prelazu "Bela zemlja" kod Medveđe u poslednje vreme je povećan broj prelazaka, javljaju prištinski mediji.
Pojava ilegalne migracije poslednjih meseci je postala alarmantan fenomen. Prema nezvanicnim podacima broj emigranata je dostigao oko 230 hiljada, prenosi dnevnik "Zeri".
Tu cifru je predočio na sednici parlamentarne komisije za evropske integracije poslanik Samoopredelenja Ilir Deda, uz preciziranje da je to 13 odsto ukupnog stanovnistva.
Uglavnom svi analitičari se slažu da su glavni razlozi za masovan odlazak albanaca izuzetno tesko ekonomsko stanje i gubljenje nade za buducnost novih generacija.
VELJOVIĆ:ILEGALNA MIGRACIJA SE MORA ZAJEDNIČKI REŠITI
Direktor srpske policije Milorad Veljović rekao je danas, prilikom obilaska graničnog prelaza Kelebija, da problem ilegalne migracije nije samo problem Srbije i Mađarske već širi problem nekoliko zemalja EU koji se mora zajednički rešiti.
Veljović je rekao da su pojačane aktivnosti na sprečavanju ilegalnih prelazaka mađarske granice i na otkrivanju motiva prelazaka.
"Policija Srbije i Mađarske imaju dobru saradnju. Danas je dogovoreno da se pojačaju prelazi, a sutra shodno dogovoru dolaze i kolege iz Nemačke", rekao je Veljović, koji je zajedno sa mađarskim kolegom Karoljem Papom obišao granični prelaz Kelebija.
Prema njegovim rečima, iz Nemačke stiže 20 policajaca zajedno sa vozilima opremljenim termovizijskim kamerama, a uskoro u Srbiju stižu i Austrijanci koji će biti angažovani na prelazima ka Makedoniji gde je, takođe, veliki pritisak migranata.
Veljović je dodao da je na granici prisutna i Žandarmerija gde je angažovano oko 50 žandarma zajedno sa pripadnicima granične policije i policije iz Mađarske koji su već danas u ilegalnom prelasku uhvatili devet lica.
"Zajednička je konstatacija da ovo nije samo naš i mađarski problem, jer su ove dve zemlje tranzitne, odnosno ljudi koji prelaze granicu ih tako koriste", rekao je Veljović.
On je dodao da 40 odsto ilegalnih migranata čine deca, da su do pre dva meseca ilegalni migranti uglavnom bila lica koja nisu imala od čega da žive, nakon čega je povećan broj pripadnika srednjeg sloja, a sada među migrantima ima i visoko obrazovnih.
"Da li je to samo ekonomski problem, to treba da rešavamo zajednički", rekao je Veljović.
On je otkrio da je juče u saradnji sa turistickcom insprekcijom zatvoren hotel "Lira" na Paliću u kojem su se do sada smeštali migranti koji su dolazili sa Kosova.
Veljović je naglasio da je hotel zakupljen u septembru prosle godine i da se sumnja u organizovanost ovog celog procesa.
Sa tim u vezi, on je istakao da lica sa Kosova imaju unapred pripremljeni iznos novca koji im služi za plaćanje mandatnih kazni u Srbiji.
On je dodao da je u prethodnom periodu zbog krujumčarenja uhapšeno četrdesetak ljudi.
Prema Veljovićevim rečima od 2009. do danas izdato je 60.000 putnih isprava Albacnima sa Kosova i Metohije koji na to imaju pravo jer su državljani Srbije.
On je pozvao građane da ne napuštaju svoju teritoriju.
"Nama nije u interesu da građani Srbije napuštaju svoju zemlju", rekao je Veljović.
Direktor policije Mađarske Karolj Pap rekao je da se povodom ovog problema mora reagovati na međunarodnom nivou, a rezultat toga treba da budu zajedničke mere.
Prema njegovim rečima, u proteklom periodu registrovano je 23.200 ilegalnih migranata što po njegovoj oceni predstavlja ozbiljan teret za obe strane.
"U cilju sprečavanja ilegalnih migracija u Mađarskoj se otvaraju novi objekti za prihvat migranata. Većina njih traži azil, a tokom postupka pokušavaju da nastave put dalje ka drugim zemljama EU", rekao je Pap.
On je dodao da je zbog toga policija Mađarske pojacala kontrolu na autoputevima i železničkim stanicama.
Pap je ponudio srpskoj policiji da naši policajci borave u centrima u kojima se termovizijskim kamerama nadgleda granica sa Srbijom.
"To potpomaže i usmerava policajce da deluju tamo gde treba u datom momentu", dodao je on.
Direktori policija dve zemlje zajednički su ocenili da krijumčari imaju veliku finansijsku korist pa su u cilju otkrivanja i procesuiranja Srbija i mađarska usagalsile aktivnosti na suzbijanju krijumčarenja.
Veljović i Pap su nakon obilaska Kelebije obišli i granični rpelaz Horgoš-Reske.
Zahtevi da se Kosovo proglasi zemljom sigurnog porekla
Nemačke komune i opštine, povodom lavine ilegalnih kosovskih azilanata, zahtevaju da se Kosovo proglasi zemljom sigurnog porekla, a slične inicijative stižu i iz Bavarske i drugih nemačkih pokrajina, finansijski pogođenih talasom izbeglica, koje zato predlažu i traže nova rešenja.
"Vlada u Berlinu bi trebalo da proveri da li se Kosovo može proglasiti zemljom sigurnog porekla", rekao je predsedavajući saveta nemačkih gradova i opština Gerd Landzberg za "Pasauer noje prese".
"To bi sigurno zaustavilo talas, jer bi ti ljudi onda morali da računaju sa brzim proterivanjem nazad, u zemlju porekla", rekao je Landzberg.
"Naše zakonodavstvo o azilantima povezano je sa političkim progonima i nije istrtument da bi se pomagalo ekonomskim izbeglicama", rekao je Landzberg, naglasivši da pretežni deo tih azilanata dolazi u Nemačku iz finansijskih razloga.
On je naveo da bi Nemačka trebalo da svoje napore koncentriše na to da se ljudima u domicilnim državama pomogne , tako da "bi oni tamo mogli da sebi izgrade jednu perspektivu".
Nemačka se ovih dana suočava sa lavinom ilegalnih azilanata sa Kosova i finansijskim opeterćenjima za njihovo smeštaj.
Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je pre par dana objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3. 630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta-sa Kosova je, naime, u decembru lane stiglo 1. 956 zahteva za azil, a u novembru lane 1. 622 zahteva.
Kada je reč o građanima Srbije, oni su u januaru ove godine ukupno podneli 3. 328 zahteva, a u decembru lane ukupno 3. 369, pokazuje statistika, prema kojoj su u januaru ove godine po ukupnom broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj na prvom mestu građani Sirije, na drugom je Kosovo i na trećem Srbija.
Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na "lavinu azilanata sa Kosova", piše "Bild am Zontag"(BamS), navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.
Koliko je dramatična situacija u najsiromašnijoj zemlji Evrope, pokazuje i poziv u pomoć nemačke ambasade u Prištini od 3. februara, upućen Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, gde se kaže da iseljavanje Kosovara dramatično raste, piše "BamS".
"Bild am Zontag" piše da hiljade ljudi napušta Kosovo i da najveći broj njih ide ilegalno u pravcu Nemačke, gde ih, prema mišljenju nemačkih diplomata, "mami" dugi administrativni postupak do proterivanja nazad na Kosovo.
Ako bi se trend odlaska nastavio, onda bi mesečno od 25.000 do 30.000 ljudi napustilo Kosovo, odnosno, u toku jedne godine 300.000 ljudi, što je šestina ukupnog stanovništva, prenosi list procene nemačkih diplomata, koji traže da se odbijeni podnosioci zahteva za azil u Nemačkoj hitno i bez ikakvog odugovlačenja vrate nazad.
Ako bi se Kosovo proglasilo sigurnom zemljom, kao što su Srbija, Makeodnija i Bosna, onda bi to značilo da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.
Takav status definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.
Nemački demohrišćani su želeli da se na listu sigurnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemokrate tome protivile.
U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo tri balkanske države - Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija - proglase sigurnim zemljama, što će značiti da se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbijatii status azilanta.
Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.
Za Nemačku dolaskom lažnih azilanata, kako upozoravaju i mediji i političari, nastaju ogromni troškovi zbog finansiranja njihovog života u zemlji, dok im se u pravilu zahtev ne odbije i ne vrate nazad u zemlju porekla.
|
