|
U nedelju u nastavku dijaloga Mogerini, Vučić i Mustafa
izvor: tanjug 07.02.2015.
BEOGRAD - U Briselu će, posle deset meseci zastoja, sutra biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine, a timove će, prvi put, predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.
Do nastavka dijaloga dolazi u atmosferi pogoršanih odnosa između dve strane, do čega je dovela odluka Mustafe da smeni ministra za povratak Aleksandra Jablanovića, što je, prema stavu Beograda, učešće liste "Srpska" u toj vladi učinilo besmislenim.
Beograd je takođe poručio da će taj, jednostrani, potez otežati nastavak dijaloga, te da će ostanak liste "Srpska" u kosovskoj vladi, a samim tim i stabilnost kosovskih insitucija, zavisiti od procene situacije posle briselskog sastanka.
Poslednja runda dijaloga održana je 31. marta prošle godine, pod pokroviteljstvom tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a do zastoja je posle toga došlo zbog institucionalnog vakuuma u Prištini, usled zastoja u formiranju tamošnje vlade posle pokrajinskih izbora.
Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je juče da će na dnevnom redu u ponedeljak biti utvrđivanje napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma i razmena mišljenja o budućim koracima u procesu normalizacije.
Očekuje se da će na dnevnom redu razgovora jedna od glavnih tema biti pravosuđe, kao i formiranje ZSO, a Beograd je najavio i pokretanje pitaja srpske imovine na Kosovu i Metohiji, uključujući "Trepču".
Kako Tanjug saznaje, danas će povodom pitanja pravosuđa direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ministar pravde Nikola Selaković, u Briselu imati pripremne sastanke sa briselskim zvaničnicima.
Srpska strana takođe će, prema Tanjugovim informacijama, insistirati na tome da Zajednica srpskih opština bude jedna od tema nastavka dijaloga.
Kosovska ministarka za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri najavila je da je Priština zainteresovana za razgovor o pozivnom telefonskom broju za Kosovo i formiranju Osnovnog suda na severu pokrajine.
Za vreme dok dijaloga nije bilo, iz Evropske unije su stizala upozorenja da se Briselski sporazum mora do kraja sprovesti, kako bi Beograd mogao da dalje da napreduje na putu ka EU, odnosno da otvori prva pregovaračka poglavlja.
Iako je Beograd insistirao da se dijalog nastavi, kao i da se dogovoreno realizuje - pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, to nije bilo moguće jer nije imao adekvatnog partnera u Prištini, koja je novog premijera dobila tek u decembru prošle godine, šest meseci nakon održanih parlamentarnih izbora.
Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a njime je predviđeno uspostavljanje Zajednice/asocijacije srpskih većinskih opština.
Članstvo je otvoreno i za druge opštine uz saglasnost članica, a sporazumom je predviđeno da će Zajednica imati osnivački statut i da može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu.
Pravne garancije će biti odgovarajući zakoni i Ustavni zakon (uključujući donošenje odluka dvotrećinskom većinom).
Struktura ZSO biće zasnovana na istim osnovama na kojima počiva Statut asocijacije kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.
Opštine članice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, imaće pravo da sarađuju u sprovođenju svojih ovlašćenja kolektivno preko zajednice, a zajednica će imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
Imaće i dodatne nadležnosti, koje na nju mogu da prenesu centralne vlasti u Prištini.
ZSO će imati predstvničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu.
Sporazumom je takođe predviđeno da će postojati jedna policijska snaga na Kosovu koja će se zvati kosovska policija, dok će pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biti ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama.
Četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova prema sporazumu dobijaju regionalnog komandanta policije, kosovskog Srbina, što je realizovano.
Sastav policije na severu odražavaće etnički sastav stanovništva ove četiri opštine.
Pravosuđe će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova.
Apelacioni sud u Prištini će formirati panel sudija u kome će većinu činiti sudije kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.
Odeljenje apelacionog suda, sastavljeno od administrativnog osoblja i sudija, imaće stalno sedište u severnoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovica). Svaki panel ovog odeljenja biće sastavljen većinski od sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode predmeta sudiće nadležne sudije.
Sprazum predviđa opštinske izbore na severu, što je realizovano, a takođe je predviđeno da se u sprovođenju dogovora mora poštovati princip transparentnosti finansiranja.
Od strana se očekuje da intenziviraju razgovore o telekomunikacijama i energetici i da ih završe do 15. juna 2013, što nije realizovano.
Jedna od tačaka predviđa da dve strane neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak neke od strane na njenom evropskom putu.
Jedna od najspornijih tema u dijalogu dve strane je pitanje pravosuđa.
Na sastanku 31. marta prošle godine tadašnji vicepremijer Aleksandar Vučić je rekao da je, u teškim uslovima, za Srbiju i srspki narod postignut najbolji mogući rezultat kad je reč o pitanjima pravosuđa na Kosovu i Metohiji.
Razgovori o pravosuđu su tada praktično privedeni kraju, a njihov konačni završetak očekuje se u narednoj rundi dijaloga, rekao je tada Vučić.
Prema dogovoru, predsednik suda u Mitrovici biće Srbin, a i značajan broj sudija i tužilaca biće Srbi, iako će sud biti u dve zagrde i pokrivati sedam opština.
"Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima KiM koji ne pripadaju samo severu KiM. Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja" rekao je tada Vučić.
Kao pozitivni koraci u primeni sporazuma u EU je ocenjeno održavanje lokalnih izbora na Kosovu, integracija policije, postizanje sporazuma o energetici i integrisanom upravljanju prelazima, slobodi kretanja.
Berlin insistira na tome da prvo poglavlje koje će biti otvoreno u pregovorima sa Srbijom bude poglavlje 35, a kako su prenosili beogradski mediji, na spisku zahteva Berlina, kada je reč o primeni Briselskog sporazuma, su, između ostalog, i donošenje statuta Zajednice srpskih opstina u skladu s prištinskim zakonima, učešće Kosova u svim regionalnim forumima, te prihvatanje pasoša Kosova na granici sa Srbijom.
|
