|
Pobeda ili poraz RS?
izvor: evn foto: vn 14.09.2015
Dok jedni, posle briselskog ministarskog sastanka i nastavka strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa, slave pobedu Republike Srpske, drugi ističu da je neverovatno da se poraz proglašava pobedom, jer Srpska u stvari gubi nadležnosti, a BiH dobija još jedan novi sud!
Da konfuzija u javnosti bude još veća, doprinose lideri pozicije i opozicije, i na nivou RS i na nivou BiH. Oni se svi utrkuju u izjavama ko je "pobednik", a ko "gubitnik" iz Brisela, a da pritom javnosti niko od potpisnika Briselskog protokola nije ponudio na uvid tekst tog dokumenta!?
Nije niko od potpisnika, ali jeste lider NDP Dragan Čavić, koji je novinarima podelio tekst sporazuma iz Brisela, iz kojeg se, kako ističe, vidi da ne samo što u Briselu RS nije izvojevala pobedu i što nisu ukinute nadležnosti suda i tužilaštva BiH na teritoriji RS, nego se u BiH uvode i novi sudovi.
- Podsećam, referendumsko pitanje je pitanje čiji je cilj da prestanu da važe zakoni o sudu i tužilaštvu BiH, na prostoru RS. Dakle, da ih uopšte nema. A rezultat ovog protokola nije da ih nema uopšte, nego da ih ima više. I umesto jednog Suda BiH, po ovom protokolu, u stavu 1 se zaključuje, jer se govori u množini, da će se u BiH uvesti više sudova - ističe Čavić i naglašava da će to najverovatnije biti viši sud BiH, koji će u stvari biti vrhovni sud BiH.
Čavić posebno napominje da je Srpska nakon Brisela pristala na prenos nadležnosti, tako što je predviđeno da Visoki sudski i tužilački savet BiH dobije dva podveća, što je ukidanje entitetskih nadležnosti i znači da će Srpska ostati bez bilo kakvog uticaja na izbor sudija i tužioca, jer njeni predstavnici od sada mogu biti preglasani.
S druge strane, iz vlasti RS ne nude jasno objašnjenje o tome šta je potpisano u Briselu, a predsednik Milorad Dodik kaže da potpisivanje protokola u Briselu, kojim se predviđa izmena Zakona o sudovima BiH, nije rešilo sva pitanja, ali je "postavilo načine na koje bi trebalo da se rešavaju". On je istakao da će biti još sastanaka i razgovora, a ono što se očekuje jeste da se brzo koncipira reforma i da se uputi na usvajanje u Parlamentarnu skupštinu BiH.
- To je jedan od napora kako bi se rešili problemi u pravosuđu - bio je kratak predsednik RS u prvoj izjavi datoj novinarima u Gradišci.
Ministar pravde RS Anton Kasipović pokušao je da bude nešto jasniji, ali osim nuđenja uverenja da "posao nije završen", ni on nije ponudio odgovore na pitanja o tome šta je konkretno dogovoreno u Briselu.
Iako je kritikovao istup Dragana Čavića rečima da pojedini lideri stranaka iz Banjaluke govore o "drugostepenom sudu" i osporavaju rešenje za koje se zalaže RS, Kasipović priznaje da podržava uvođenje višeg suda BiH, ali ne i vrhovnog suda BiH.
- Na ovim pitanjima predstoji veliki rad. Neophodna je dodatna argumentacija, ali se polazi od činjenice koju su utvrdili svi meritorni faktori - da sadašnja situacija u pravosuđu na tlu Bosne i Hercegovine jednostavno nije dobra - kaže Kasipović.
PREPUCAVANjA I U FEDERACIJI
Ništa manja politička prepucavanja oko Briselskog protokola nisu ni u Federaciji BiH, gde opozicioni SDP BiH ističe da je "pristajanjem na skandalozno urušavanje državnog pravosuđa Bakir Izetbegović kapitulirao pred antibosanskohercegovačkom politikom Milorada Dodika i Dragana Čovića".
U SDP BiH napominju da je u Briselu dogovoreno da reforma Zakona o sudovima bude razvijena na osnovu verzije koju je u Briselu predložilo Ministarstvo pravde RS, kao i na osnovu Nacrta zakona o sudovima iz 2013. godine.
- Ovim protokolom Milorad Dodik dobio je puno više, nego što je i sanjao da može dobiti sa neustavnim i nezakonitim referendumom. Istovremeno, nakon što mu je SDA poklonila ekonomski, na ovaj način Dragan Čović dobija i pravosudni treći entitet - upozoravaju iz SDP.
|
