U procesu pregovaranja ništa nije konačno, obe strane moraju napraviti kompromise, koji će u ovom slučaju ličiti na rešenje po varijanti gubitak-gubitak, ocenjuju analitičari na Kosovu i u Srbiji.
Valon Murtezaj, profesor međunarodnih odnosa u Parizu, u izjavi za RSE kaže da je poseta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Catherine Ashton Kosovu i Srbiji u četvrtak imala za cilj da se dobiju poslednja mišljenja političkih lidera a pre nove runde dijaloga 20. marta.
„Naravno, još nema ništa konkretnog, ili, kako se kaže, u procesu pregovaranja ništa nije završeno dok se pregovaranje ne završi. Ovo je faza kada se uzimaju u obzir stavovi obe strane, a potom će u verzijama dokumenta biti potencijalni tekst sporazuma. Konkretno u Prištini ona je uspela da dobije jasan stav kosovske strane, dok u Beogradu izgleda da to nije bilo moguće zato što smo čuli kontradiktorne izjave predsednika i premijera Srbije. U svakom slučaju, naredni dani će biti odlučujući za finalizaciju teksta sporazuma“, kazao je on.
Kosovski premijer, Hashim Thaci, je nakon sastanaka sa Ashtonovom i kosovskim političkim liderima u Prištini ponovio da je zajednički zaključak bio da sva rešenja moraju biti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. U to je uključena i asocijacija srpskih opština koja, kako je kazao, neće imati izvršne i zakonodavne nadležnosti.
U Srbiji međutim, dok je predsednik Tomislav Nikolić istakao da dogovor o severu nikad nije bio bliži, premijer Ivica Dačić je bio manje optimističan, navodeći da u ovom trenutku niko ne može da kaže hoće li doći do dogovora.
Spoljnopolitički komentator iz Srbije, Boško Jakšić, u izjavi za RSE ocenjuje da sama poseta baronese Ashton govori o visokom stepenu zainteresovanosti da se neka vrsta sporazuma što pre postigne.
„Ako je Pristina očekviala da Ashton potvrdi sve ono što Hashim Thaci očekuje onda ona to javno nije uradila. Ako je Beograd očekivao da Catherine Ashton izvrši pritisak na Prištinu na temu zajednice srpskih opština, onda je i to izostalo, i toga nije bilo. Tako da mislim da postoji jedna konfuzija. Mislim da još jedan limbo postoji i da će stvari tek morati da nastave da se razjašnjavaju od naredne runde 20. marta“, kazao je on.
Jakšić ipak dodaje da je neminovno da obe strane učinu ustupke, koje će kasnije svojoj javnosti predstaviti više kao pobedu.
„Mislim da se dve strane sada približavaju, to je dobro, tom nekom jedinom mogućem kompromisu a koji je rešenje po varijanti gubitak-gubitak. Obe strane moraju da imaju gubitak koji će naravno spostvenim javnostima prikazivati mnogo više kao pobedu, i neće insistirati na tim malim gubitničkim stvarima. Ali za to je sada potrebna politička spremnost. Mislim da se obe strane približavaju i da će iskazati tu vrstu spremnosti. Srbija već uveliko priprema javnost na tzv. normalizaciju odnosa za Prištinom, koja će biti sve što je neophodno za jednu takvu normalizaciju, sem formalno priznavanje kosovske nezavisnosti, a da će vlast u Prištini morati da prihvati određen viši stepen autonomije Srba na severu, koji može da se svede na neko mešovito sudstvo, meštovitu zakonodavnu izvršnu vlast, tako da ona može da pripada delom i Srbima koji tamo žive a i da se knjiži pod centralnom vlašću Prištine“, kazao je on.
Profesor Murtezaj ipak poručuje da Priština ne bi trebala da pristane na išta što prevazilazi Ustav i zakone Kosova:
„Mislim da kosovska strana bila veoma velikodušna, pa je otišla i iznad, da kažem, limita što se taktičkog aspekta tiče. Asocijacija opština bez zakonodavnih i izvršnih ovlašćenja je maksimum koji Priština može da pruži. Predloga za više od toga može biti, ali sve što je iznad Ustava Kosova i Ahtisarijevog plana rizikuje da kosovska državnost bude sprovediva u praksi“, kazao je on.
