 |
Čović: Zvezda je spremna za transformaciju
izvor: novosti online 18.07.2014
Vlada Srbije nedavno je najavila izmene Zakona o sportu u kome bi ključna tačka trebalo da bude privatizacija sporstkih kolektiva. Uprava kluba sa Malog Kalamegdana u potpunosti podržava inicijativu za tranfromaciju srpskog sporta.
- Transformacija sporta u cilju definisanja vlasništva je jedni način da sport u Srbiji preživi. Neophodno je da budemo svesni da je sport, pogotovo fudbal, više od sportskih manifestacija. Jednom rečju - industrija. Naši profesionalni klubovi neminivno treba da budu društva kapitala, a da bi se to dogodilo mora da usledi transformacija - privatizacija - kaže predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović.
Modela privatizacije je mnogo?
- Pre primene bilo kog, neophodno je da se konstatuje da su kao udruženja građana, klubovi po slovu zakona neprofitabilne organizacije. Ali, u praksi znaju da budu i te kako profitabilne, ako pričamo o profesinalnim klubovima. S druge strane, ako su amaterski, onda treba da igraju u amaterskom rangu. Kod nas se, zapravo, dešava da neprofitne organizacije služe za ostvarivanje ličnog profita, i to tražeći novac od drugih. Ovo vreme je iza nas.
Koji vid vlasničke strukture je najpogodiniji za naš region?
- Kroz modele akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću može da se obezbedi svež kapital. Naravno, o svemu treba da se pita država, jer je njen zadatak da napravi ambijent, a u prethodnom periodu davala je klubovima. Konstatacija da su udruženja građana privatna, formalno-pravno je tačna, ali to se češće pominjalo kad su dobro poslovala, dok su se u suprotnom vodila kao državna, to je sistem „svačije-ničije“.
Da li privatizacija dolazi u pravo vreme?
- Pravi je trenutak da izmerimo koliko vredi naš sport. Imamo klubove sa njihovim imenima, ali je malo urađeno na valorizaciji njihovog brenda, čime bi se obezbedio dodatni kapital. U slučaju brendova sa velikim brojem navijača, ključni zadatak države u procesu privatizacije je da ih sačuva, a time sačuva i vezu navijača sa brendom. Ako Zvezdu i Partizan, kao nacionalne brendove, upoređujemo sa španskim modelom, zašto onda navijači ne bi bili akcionari kluba.
Da li je moguće da država u nekom klubu bude partner?
- Ne isključujem tu mogućnost, ukoliko proceni da ima nacionalni i finansijski interes. Ali država je, pre svega, tu da napravi dobar ambijent za sport.
Do kada očekujete da bude urađena privatizacija?
- Ne bih mogao da kažem vremenski rok, ali nikada nismo bili bliže tome i mi u Zvezdi smo spremni - završio je Čović.
NISMO (JOŠ) ŠPANCI
U našoj javnosti Zvezda i Partizan se često porede sa Realom i Barselonom, u upravljačkom smislu.
- Razlika je ogromna, pre svega u sistemu kontrole upravljanja koji u Španiji nalaže kompletnoj upravi da prilikom stupanja na dužnost deponuje sredstva iz kojih bi se naplatila finansijska šteta uzrokovana lošim rukovođenjem. Šta bi se dogodilo da je ovo primenjeno u nekim našim klubima?
VIŠE OD SPORTA
U Srbiji se takmičenja smatraju velikom zabavom...
- Sport jeste zabava, ali je u svetu odavno prerastao u visokokomercijalne događaje. Uzmite primer da se oko 60 odsto građana u EU bavi nekim vidom sporta, a u 700.000 registrovanih klubova je oko 70 miliona sportista. Godišnji obrt je oko 400 milijardi evra, ili oko 4 odsto BNP. Sport zapošljava oko 6 odsto ljudi u EU.
ZARADA PRIVLAČI INVESTICIJE
Sport je specifična privredna grana u kojoj ne postoji „garantovana proizvodnja“.
- Najveći problem našeg sporta zasnovan je na ograničenim sredstvima, što ugrožava razvoj i postojanje klubova. To, pak, otvara dilemu da li klubovi treba da budu udruženja građana ili društva kapitala. Razvoj profesionalizma direktno je vezan sa veliki zaradama, ali i velikim ulaganjima za šta su motivi, pre svega profitni, mada postoje i oni koji to rade zbog imidža, statusa, reklame, afirmacije, umanjenja poreza. Da bi sve to moglo da se kontroliše i da funkcioniše, neophodno je korporativno upravljanje.
|
