"Velt": Srbija u vrtlogu velikog, slovenskog brata

 izvor : agencije                                                                                                                12.04.2015.

U opširnom tekstu o životu posle poplava i pomoći EU i Vlade Srbije da se sazidaju kuće i obnove škole, kaže se da bi ljudi trebalo da znaju ko im je pomogao i ocenjuje da EU tu ima jedan problem, prenosi Tanjug.

"Mnogi ljudi ovde veruju da im je, pre svega, Rusija pomogla u nesreći, da novac i sirovine iz Moskve teku ka Beogradu, da taj stari, veliki brat stoji na njihovoj strani u slučaju da konflikt sa Kosovom ponovo postane ozbiljan", piše Velt.

Ukazujući da je Putin počeo da gradi Evroazijsku uniju, list postavlja pitanja kojoj bi uniji Srbija trebalo da pristupi i kojoj će pristupiti – EU ili Evroazijskoj uniji, da li bi između Rusije i EU na Balkanu mogla da eskalira situacija kao sada u Ukrajini i gde bi onda stajala Srbija.

"Ako je suditi prema sadašnjoj vladi, onda je odgovor jasan, u najmanju ruku barem zvanično – na strani EU. Šef Vlade Aleksandar Vučić je više puta naglasio da njegova zemlja do 2020. godine želi da postane član EU", piše Velt i dodaje da, međutim, raspoloženje Srba za pristup EU varira i da sada, prema anketama, još 44 odsto Srba podržava ulazak u EU.

"I, najomiljeniji strani političar je Putin, tako da Vučić ne vuče previše u pravcu EU", piše Velt i, ukazujući na dve parade u Srbiji – povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda i "gej parade", ocenjuje da su to dva signala u dva pravca na jednom političkom kompasu.

Ocenjujući da bi siže srpske politike mogao biti "Srbija je za EU, ali Vlada i ljudi ne mogu biti protiv Rusije i to bi evropske zemlje morale da razumeju", Velt i postavlja pitanje do kada može dobro funkcionisati taj posebni put Srbije.

"EU je za Srbiju najveći finansijski poverilac", konstatuje dnevnik i dodaje da je Srbija od januara na čelu OEBS-a, organizacije koja kontroliše granice i primirje između Rusije i Ukrajine i da bi to predsedavanje moglo da "zaoštri škakljivu ulogu Srbije između Istoka i Zapada".

Ukazujući da politika nije jedina koja pogoršava stanje u zemlji, list piše da je nezaposlenost 20 odsto, da čovek skoro da ne može sresti Srbina koji se ne nervira zbog korupcije i da mnogi, pre svega obrazovani mladi ljudi odlaze u inostranstvo.

"A iz Rusije stiže brzi novac. Moskva je, prema navodima Ministarstva finansija, odobrila povoljne kredite – na primer, 800 miliona dolara za Železnicu. Građevinski projekti su važni za ovu zemlju u kojoj svaki drugi mladi čovek nema posao", piše Velt.

Dnevnik prenosi mišljenje eksperta za privredu Ane Trbović da, ipak, Rusija privredno za Srbiju znači mnogo manje nego EU i da do 90 odsto srpskog izvoza završi na Zapadu, a samo 10 odsto u Rusiji.

List navodi da je Srbija zbog projekta "Južni tok" ostala bez obećanih investicija. "Kada bi politika funkcionisala brojevima, pristup Evropskoj uniji bio bi možda jasniji za Srbe.

Ali politika funkcioniše i uz pomoć osećanja", piše Velt i prenosi izjavu novinara Bojana Brkića o tome da Rusiju i Srbiju povezuje platonsko prijateljstvo i da su te zemlje povezane jezikom, slovenskom istorijom, pravoslavljem.

"Ali, pitajte jednog Srbina gde bi radije živeo: u Moskvi ili Frankfurtu – odgovor bi bio Frankfurt", prenosi list njegovu izjavu.

Ocenjujući na kraju da je odgovor na pitanje u kom pravcu ide Srbija – ne u Frankfurt, već na Kosovo, list piše da onaj ko sa ljudima priča u beogradskim kafićima, često čuje rečenicu da Kosovo pripada Srbiji.

Podsećajući na noviju političku istoriju u kosovsko-srpskim odnosima, Velt navodi da su, ipak, obe vlade potpisale više bilateralnih sporazuma i da je bilo uzajamnih državnih poseta.

"Dijalog između Srba, Albanaca i Kosova ipak varira, kao i rezultati anketa o pristupu EU... ali uvek iznova nacionalističke parole truju pomirenje. EU želi stabilnost pred sopstvenim vratima. Kao nagradu, diplomate u Briselu mašu Srbima pristupom u EU", piše Velt.