Pre 43 godine, 4. decembra 1970. godine u vazduh iznad Save vinuo se most Gazela, preko kojeg je do danas sigurno prešlo najviše vozila. Kao što je današnji Brankov most nosio ime Most bratstva i jedinstva, tako je i Gazela neodvojivo vezana za ovu „sponu među narodima“ jer je bila sastavni deo istoimenog auto-puta kroz Beograd.
Gazela je most koji trpi dnevno opterećenje od 165.000 vozila, iako je prvobitno projektovan za četiri puta manji teret. Njen glavni projektant je Milan Đurić, profesor beogradskog Građevinskog fakulteta, a „kum“ joj je bio akademik Đorđe Lazarević. Kao predsedniku Konkursne komisije za izgradnju mosta na ovom delu, otelo mu se: „Ovaj most ćemo graditi, preskočio je Savu kao gazela u skoku“.
Pre svečanog otvaranja 1970. godine izvedeno je testiranje tek završene građevine. U pomoć je pritekla Jugoslovenska narodna armija, pa je veliki broj kamiona natovarenih šljunkom i vojnih transportera za balističke rakete istovremeno prešao preko tek izgrađenog mosta. Jedan viteški običaj onog doba i tada je bio poštovan, pa su tako, tokom testiranja, na mostu bili gradonačelnik Branko Pešić i projektant profesor Milan Đurić. Posle 40 godina postojanja ovog sjajnog mosta, od silnog saobraćaja i neodržavanja, stanje građevine bivalo je sve gore. Zato je u januaru 2010. godine na glavnom nosaču uočena pukotina. Teretnjaci su usmereni na obilaznicu, a uskoro je počela i dugo čekana obnova, u okviru koje je na Gazeli, praktično, zamenjeno sve, a njena građa je znatno ojačana.
U vreme izgradnje Gazele preduzeća poput „Mostogradnje“ ili „Goše“ iz Smederevske Palanke bila su u svom najvećem zamahu, baš kao i ekonomija ondašnje države. Iako je to bilo vreme velikih kredita i zaduženja ondašnje države, mnogi objekti su izgrađeni domaćim znanjem i tehnikom. U to vreme su ova i slična preduzeća bili giganti u svetskim razmerama, pa su izvodili ogromne građevinske poduhvate, potovo u zemljama u razvoju. Tada je postojalo pravilo, o kojem se i danas sa nevericom priča, da „Mostogradnja“ nije prihvatala da gradi most ukoliko je kraći od stotinu metara, jer im se, naprosto, nije isplatilo da dovlače silnu tehniku za tako mali posao.
U to vreme, 1970. godine, u doba gradonačelnika Branka Pešića, kojeg i danas smatraju jednim od najuspešnijih lidera grada, istovremeno su otvoreni kapitalni objekti koji su i danas među najvažnijima u Beogradu. To su auto-put kroz Beograd, sa Mostarskom petljom, Gazela i Terazijski tunel.
SNAGA
Gazela je građena od 1966. do 1970. godine. Most je napravljen kombinacijom grede i luka, dugačak je 332, a širok 27,5 metara.
Ukupna širina kolovoza je 21,8 metara - ima po tri trake u oba smera. U početku su bile po dve i zaustavna („žuta“), ali gustina i intenzitet saobraćaja su nalagali drugo rešenje.
STUDENTI I GNJURCI
Tokom testiranja mosta svi pogledi su bili upereni u most i konvoj teških teretnih vozila na njemu. Večito skloni ironiji, Beograđani su smišljali šale vezane za novi most.
Tako su se ondašnji studenti arhitekture i građevine šalili da su vozači kamiona, za svaki slučaj, dobili i - ronilačka odela.
ZABORAVLJENI PAROBROD
Jedan od događaja koji se zbio odmah pošto je most pušten u rad vraća nas u vremeplov plovidbe na Savi. Neposredno posle otvaranja prošao je stari brod sa dimnjacima koji su imali poseban mehanizam koji bi spuštao dimnjake ukoso i time omogućavao da lađa proplovi ispod mosta, a da se ne ošteti.
