Obeležavanje 16 godina od ubistva Slavka Ćuruvije

 izvor : agencije                                                                                 11.04.2015.

BEOGRAD - Predstavnici novinarskih udruženje danas će polaganjem venaca na spomen ploču obeležiti 16 godina od ubistva vlasnika "Dnevog telegrafa" Slavka Ćuruvije.

NUNS i UNS su pozvali kolege i prijatelje Ćuruvije da dođu u Svetogorsku ulicu 35, na mesto gde je, na Uskrs 1999. tokom NATO bombradovanja ubijen Slavko i odaju mu počast.

UNS je u saopštenju istakao da je do kljucnog napretka u istrazi ubistva Slavka Ćuruvije došlo zahvaljujući dugogodišnjoj upornosti novinara i njegove porodice, a pre svega formiranjem Komisije za istraživanje ubistva novinara.

To staleško udruženje je pozdravilo odluku Specijalnog suda u Beogradu da za 16. i 17. april zakaže pripremno ročište u procesu protiv osumnjičenih za ovaj zlocin i utvrdi datum početka suđenja.

Početkom marta ove godine Specijalni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv četvorice pripadnika nekadšnje Državne bezbednosti (DB) kojom ih tereti za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Tužilaštvo je optužilo tadašnjeg načelnika Resora DB Radomira Markovića, šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi Resora Ratka Romića i pripadnika rezervnog sastava tog resora Milana Kuraka.

Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković je u zatvoru u Požarevcu na izdrzavanju kazne zatvora od 40 godina, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Fondacija "Slavko Ćuruvija" saopštila je da država svojim delovanjem mora da pruži uveravanje da suđenje optuženima za Ćuruvijinu smrt nije samo posledica jednokratnog gesta političke volje.

"To mora biti pouzdani znak trajnog institucionalnog opredeljenja da su sloboda misli i govora vrednosti kojima Srbija suštinski teži i koje je spremna da brani po svaku cenu", ističe se u saopštenju.

Prema podacima NUNS-a, samo u 2014. bila su 22 slučaja pretnji ili fizičkih napada na medijske radnike i medije, a u najvećem broju tih slučajeva počinioci su ostali nepoznati ili poznati ali nekažnjeni.

"Da li će napadi na novinare i dalje prolaziti bez posledica za počinioce i da li će se novinari, u strahu za goli život, povući još dublje u autocenzuru i kakve šanse imamo da postanemo slobodno društvo, sa novinarima koji se plaše da pišu?", pitaju iz Fondacije.

Zato slučaj "Ćuruvija" ne sme biti zaključen pre nego što se u sudskom procesu konačno i nepobitno ne utvrdi ko je naredio, a ko je izvršio ubistvo i koji su bili motivi za to, ističe se u saopštenju.