|
"Penzioneri" na četiri točka
izvor: evn foto:vn 07.05.2015.
Garaža koja je prva proglašena spomenikom kulture u svetu, i koja uživa zaštitu države nalazi se u beogradskoj Ulici majke Jevrosime. To je zdanje u kojem se danas nalazi Muzej automobila, država je akt o zaštiti donela 1997. godine, a tek 15 godina kasnije Francuzi su uradili nešto slično u Parizu na Bulevaru Kliši.
Tako smo u nekim potezima zaštite kulturnih dobara bili ispred ostatka sveta.
- Ovo zdanje je prva moderna garaža na Balkanu - počinje pripovedanje za "Beogradske priče" Bratislav Braca Petković, osnivač Muzeja automobila. - Ispunjavala je najviše standarde održavanja, čuvanja i servisiranja. Projektovao je Valerije Staševski, čovek čije delo čini više od 2.000 raznih objekata u Beogradu.
Zaboravljeni bolidi
Beogradjani često govore kako su im muzeji zatvoreni, pa je možda to uticalo da ne obilaze ni one koji rado primaju posetioce. Na ovom mestu, gde kustosi čuvaju stare automobile, putujemo u svetsku i beogradsku prošlost. Mnogo toga gost ovde može da nauči.
Već na ulazu stoje stare sprave za točenje benzina.
- Jedna stara pumpa, koju čuvamo ovde, potiče još iz 1938. godine, a Mija Kovačević ju je napravio za Salon automobila koji se odigravao na Starom sajmu. U jugoslovensko vreme običaj je bio da kompletnu instalaciju izgradimo u svojoj zemlji, ako je to ikako bilo moguće, pa su ovde svoj trag ostavljale tada velike firme "Teleoptik", "Prva petoletka", "Sever" iz Subotice...
Pored pumpi stoji red bolida, pokušaja da oformimo svoje auto-trke, sa vozilima iz nacionalne klase. U muzeju vidimo ovakve, vrlo interesantne primerke, ali ova vrsta "nacionalne formule" nije zaživela, pored ostalog i zato što su staze bile loše, a ovakvi, brzi automobili nisu bili pogodni za ulične trke.
Pred nama stoje moćne drumske lađe, pa tako gledamo u Titov "kadilak" u kojem su se, nekada, vozili ljudi iz svetske elite, poput Nikite Hruščova, kao i komunističkog lidera Aleksandra Rankovića. "Mercedes" iz 1955. godine takođe je nekada bio u Brozovoj garaži, a Petković ističe da je ovaj model urađen za dve godine u seriji od samo 55 primeraka.
- Ovde je i "jaguar 340", prvi sportski model sa četvora vrata - dodaje Petković. - Prvi ga je u Beograd dovezao ondašnji diplomata Branko Drašković. Sećam se da ga je parkirao u Kosovskoj ulici, a da smo mu mi, kao deca, prilazili sa najvećim poštovanjem. Prvi "porše 356" dovezao je u naš grad takođe diplomata, Anton Kolendić, iz Nemačke.
Retki primerci
Poseban deo odvojen je za "stare lavove", vozila iz tridesetih godina prošlog veka. To doba, kako objašnjava naš sagovornik, bilo je neka vrsta "dobre berbe", ili "zlatnog doba" automobilizma.
Između nekoliko vozila izdvaja se "bjuik", model "opera kupe" iz 1928. godine.
- Samo 11 takvih automobila izvezeno je iz Sjedinjenih Američkih Država, a samo dva su stigla do Evrope. Jedan je u Švedskoj, a drugi ovde, u Beogradu. U svoje vreme, ovaj automobil je koštao papreno, oko 150.000 dinara, a za taj novac vlasnik je mogao da kupi vilu na Dedinju.
Odmah do "bjuika" nalazi se i "ford T", prvi automobil na svetu napravljen na pokretnoj industrijskoj traci.
- U Beogradu između dva rata svaki drugi automobil bio je ovakav - nastavlja Petković. - Bili su solidno izrađeni, i do rata su bili najbrojniji. U svoje vreme su koštali kao kuća na Pašinom brdu, sa dvorištem i nekoliko ari placa, dakle oko 25.000 ondašnjih dinara. Tada je Henri Ford umeo da izjavi kako "pet odsto automobilista zna šta hoće od vozila, a ostalih 95 odsto ne zna - zato je moj posao da im to kažem".
Model "lanče" iz 1926. godine prvi je automobil na svetu sa samonosećom karoserijom i u to vreme ovo je bilo vozilo 20 godina ispred svog vremena. Prvi je imao bregastu osovinu u glavi motora, kao i kočnice na sva četiri točka.
- Taj auto je morao pozadi da nosi oznaku upozorenja da koči na svim točkovima, jer su se ostala vozila zaustavljala znatno sporije pa su udesi bili česti.
Pred posetiocem stoji i model "sitroena" iz 1925. godine. Naš sagovornik posebno skreće pažnju na taj model, budući da su prvu taksi firma u Beogradu osnovali ortaci Đokić i Vučo, a organizovana je sa deset ovakvih, žutih automobila.
Najstariji "ford"
Kočija bez konja, jedan je od najstarijih eksponata u ovom muzeju. Neverovatan primerak "forda" iz 1903. godine je jedan od najstarijih ove fabrike koji postoji u Evropi. Konstrukcija mu je potpuno drvena.
- Tablice su uvedene tek 1905. godine, kada pojam automobil zvanično počinje da se koristi u svetu - objašnjava Petković. - Do tada je u svetu korišćeno tridesetak naziva, da bi na jednom sastanku u Parizu bila doneta odluka da spoje dve reči: grčku "auto" i latinsku "mobile". Interesantno, pošto Grci smatraju svoj jezik starijim od latinskog, samo oni nisu prihvatili ovaj termin, već su svom "auto" dodali i "kinito", (od "kinetike" odnosno "kretanja"), tako da samo oni nemaju "automobil" nego "autokinito".
TROTEROV TRICIKL
Model "robin rilajent" široj publici je poznat kao legendarni tricikl iz serije "Mućke", koji su vozili popularni junaci Del i Rodni. - Moj dobar prijatelj je obožavao ovu seriju i domogao se jedne replike koju čuvamo u muzeju. Ovakva vozila sa tri točka u Britaniji se registruju kao motocikli, povoljnije su takse za njih, a i vozačka dozvola je potrebna u nižoj kategoriji, a ne kao za automobil.
PRVI ŠOFER
Srbin koji je prvi spustio ruke na automobilski volan bio je Sreten Kostić. Na njegovom grobu u Jajincima i danas, ispod imena, stoje reči "prvi srpski šofer". Kada je u Beograd stigao prvi automobil bio je marke "neselsdorf", stigao je iz Češke, a kada je krenuo uzbrdo uz Nemanjinu ulicu, svi su se razbežali jer se gradom pročulo kako je "u varoš stigla aždaja koja bljuje vatru". Prve šoferske muke bile su ogromne, jer je, prvo, trebalo nabaviti benzin, u doba kada nisu postojale pumpe. Jedino mesto bila je apoteka, a silne muke bile su potrebne da se bezbroj malih flašica natoči u rezervoar.
PRETEČA SIGNALIZACIJE
"Drži desno", pisalo je na prvom saobraćajnom znaku postavljenom u našem gradu. Nalazio se sedam kilometara posle Autokomande, pored nekadašnje legendarne kafane "Župa".
- Tu je bila neprijatna krivina, pa je Kostić postavio ovaj znak, sa natpisom, kako bi upozorio vozače na eventualnu opasnost.
NEMAČKA AMFIBIJA
Vozilo koje je u ratnim uslovima bilo spremno da bude vojnički džip, pa da se pretvori u čamac, izrađeno je za potrebe Vermahta i Nemci su ga koristili tokom borbi u Drugom svetskom ratu.
Kako objašnjava Petković, ovo je bio uspešan kompromis u ono vreme, pa se vozilo u vodi kretalo brzinom od oko 15, a na suvom od 80 kilometara na čas.
- Dosta ovakvih amfibija bilo je na ruskom frontu, zbog močvarnih oblasti i mnogobrojnih reka. Ova je zarobljena 1943. godine, pa ju je Crvena armija dovezla ovde i poklonila našoj vojsci. Zato je kuriozitet i u tome što je vozilo promenilo četiri oznake: prvo nacističke, zatim sovjetske, potom naše, da bi na kraju opet nosilo nemačke, kada su ga koristili za snimanje filmova.
|
