SKOPLJE - Posle još jedne u nizu neuspelih rundi u dve decenije oduženih pregovora između Skoplja i Atine, pod pokroviteljstvom UN u Njujorku za iznalaženje rešenja spora o službenoj upotrebi imena Makedonija, ovde je sa zadrškom prenet predlog grčkog pregovarača Adamantiosa Vasilakisa – „Slavjansko - albanska Makedonija“.
U pokušajima medijatora u maratonskim pregovorima predstavnika dvaju suseda, američkog ambasadora Metjua Nimica za iznalaženje kompromisnog rešenja o imenu, i u poslednjoj rundi pregovora, priznao je da – „nema napretka i dogovora“. Pregovarači Zoran Jolevski i Adamantios Vasilakis, kako je objavljen,o ostali su na starim hronično „zacementiranim pozicijama“ u pregovorima.
Nimic je precizirao da su ostale ozbiljne razlike između pregovarača. Grčka ostaje na poziciji formule „erga omnes“, odnosno upotrebe budućeg službenog imena Makedonije u svim prilikama i u celom svetu. Preme ovde prenetim informacijama, skopskog provladinog „Dnevnika“, za Atinu bi jedino bilo prihvatljivo kompromisno rešenje imenom „Slavjansko - albanska Makedonija“.
Taj, kako se u Skoplju ocenjuje, „nepristojan predlog“, na poslednjoj rundi pregovora pod Nimicovim medijatorstvom, izneo je grčki pregovarač, ambasador Vasilakis. No, dodaje se da pored toga, zvanična Atina još uvek razmišlja o ponudi prihvatljive geografske odrednice za Makedoniju.
Prema navodima pomenitog skopskog dnevnika, Vasilakis je ponudio prihvatljivu soluciju „Slavjansko – albanska Makedonija“, uz insistiranje da „novo ime mora da bude na svim dokumentima, za spoljnu, ili unutrašnju upotrebu“. U tom kontekstu, izneo je i ubeđenje da ne bi bilo nikakvog problema ni u procesu promene Ustava severnog suseda.
Bilateralni međususedski spor zbog službene upotrebe imena Makedonija započet je 1991. po proglašenju nezavisnosti ove republike od bivše SFRJ. Zvanična Atina je isključila upotrebu ustavnog imena Makedonija, pod optužbom da Skoplje teži teritorijalnim pretenzijama prema istoimenoj provinciji na severu Grčke.
Privremenim Sporazumom iz 1995. regulisan je deo problema koji se odnosi na „dve strane“ u sporu, a Atina koristi referencu BJRM pod kojom je ova zemlja primljena u UN. Vlada u Skoplju izražava spremnost za prihvatanje rešenja o dvojnoj formuli - u bilateralnim odnosima sa većinom zemalja i u UN da bude u upotrebi ustavno ime Republika Makedonija, a u komunikaciji sa Grčkom ono ime koje oni sami odaberu. Ta solucija je za Atinu neprihvatljiva, insistiranjem da se u imenu ne spominje reč Makedonija. To je, pak, za Skoplje - neprihvatljivo. U „odbrambenim“ predlozima makedonski premijer Nikola Gruevski je predlagao podizanje nivoa pregovora na viši nivo, a o samom predlogu eventualne (ne)prihvatljive promene imena države, da odluku donesu građani na referendumu.
Zbog nerešnog spora o imenu sa Atinom, Skoplju su blokirane evroatlanske integracije, uprkos činjenici da je zemlja od 2005. kandidat za članstvo u EU, i da je ispunila sve reformske zadatke za članstvo u NATO.
PREDLOZI POD LUPOM
Metju Nimic, specijalni izaslanik UN, medijator u pregovorima između Atine i Skoplja, tokom oduženih razgovora o kompromisu, uzaludno je predlagao solucije: „Vardarska“, „Nezavisna“, „Severna Republika Makedonija“... Poslednji predlog je bio - “Gornja Makedonija”. Za jednu, ili drugu, odnosno u nekim pozicijama za obe strane predlozi su – neprihvatljivi.
