Reafirmacija projekta „Prirodne Albanije“ sa starim osnovama velikoalbanskih ciljeva od pre jednog veka, jasno se prepoznaje na svim područjima te zacrtane celine, uključujući i one u Makedoniji.
Na terenu zapadne Makedonije, gde lokalnu vlast drže kadrovi albanskih stranaka, albanizacija je vidljiva bukvalno na svakom koraku. To oslikavanje albanske prevlasti u životu, na lokalu, kako objašnjavaju neki od makedonskih gorštaka iz tog dela zemlje, očito je po onoj narodnoj - čije je stado njegova i livada.
„Overavanje ratnog plena Albanaca“ posle konflikta 2001. sa regularnim snagama Vlade u Skoplju, okončanog Okvirnim sporazumom o miru, potpisanim pod snažnim diplomatskim pritiscima Zapada, uneto je u ustavnu građu. Tako je „ohridskim sporazumom“ i ustavnim promenama, kako je to za Novosti ocenio profesor skopskog Amerikan koledža, profesor dr Stevo Pendarovski, u Makedoniji napravljena binacionalna država u „kojoj je nesporno da se Makedonci i Albanci međusobno udaljavaju“. No, raspad Makedonije, kako smatra Pendarovski, bivši savetnik za bezbednost dvojice predsednika ove zemlje, Borisa Trajkovskog i Branka Crvenkovskog, „nije moguć bez podrške regionalne albanske dijaspore“ (Kosovo, Albanija) ali prevashodno i „bez odobrenja SAD“. Na terenu, na područjima pod lokalnom vlašću albanskih kadrova vidljivi su jasni elementi iz osnova za prognozu našeg sagovornika, da će se „gotovo sigurno nastaviti postepeno slabljenje unutrašnje kohezije zemlje“, zasada bez promena granica.
Alji Ahmeti koji je ratne 2001. u Makedoniji predvodio pobunjene Albance u paravojnim grupacijama takozvane Oslobodilačke nacionalne armije (ONA), južnog krila terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), 22. marta te godine reporteru „Njusvika“ je izjavio: „Borba koju smo počeli je sa jedinim ciljem - da odstranimo slovenske snage sa teritorije koja je tradicionalno albanska“.
Ahmeti je sada mirotvorni lider vladajuće Demokratske unije integracija (DUI), koja praktično drži presudne poluge koalicione vlasti sa makedonskom VMRO-DPMNE, lidera i premijera Nikole Gruevskog. U albanskom političkom bloku, i sadašnji čelnik opozicione Demokratske partije Albanaca, Menduh Tači, 16. marta 2001. za „Njujork tajms“ je izjavio da „Albanci počinju oružanu borbu zbog oslobađanja njihovih teritorija“.
Na proslavi veka nezavisnosti Albanije, lane je u Skoplju upućena vrlo jasna poruka - Skoplje je centar Kosovskog vilajeta! Bez ikakvog državnog obeležja Makedonije, bez prisustva bilo kojeg makedonskog državnog, ili političkog predstavnika, usred Skoplja, na toj proslavi istaknuta su otvorena velikoalbanska stremljenja. Promovisanje „teritorijalnog ujedinjenja svih Albanaca u okvirima EU“, izveli su Salji Beriša iz Tirane, Hašim Tači iz Prištine i domaćin - Alji Ahmeti, uz klicanje „svog naroda“ - „UČK“, „Etnička Albanija“, „Kosovo“...
U svim javnim nastupima i kontaktima Ahmeti odavno praktikuje isključivo obraćanje na albanskom jeziku, često i bez prevoda. To je praksa koju slede albanske vođe na svim novima. Na nedavnoj svečanosti povodom postavljanja kamena temeljca prve srednje škole u opštini Saraj na severozapadnoj periferiji Skoplja (gde će na albanskom učiti oko 700 isključivo albanskih srednjoškolca) prvi čovek u Vladi zadužen za sprovođenje u delo odredaba Okvirnog sporazuma, Musa Džaferi, na primer, govorio je samo albanski. Prisutne Makedonce, uključujući i resornog ministra obrazovanja Spiru Ristovskog i skopskog gradonačelnika Koceta Trajanovskog potpuno je ignorisao. Nisu bili udostojeni čak ni prevodom na makedonski.
Sadašnji gradonačelnik Tetova, dojučerašnji vicepremijer zadužena za evrointegracije, Teuta Arifi, poput svojih kolega koji stoluju u opštinama u Gostivaru, Kičevu, Debru, Strugi... zavodi i kadrovsku otvorenu albanizaciju. Umesto Makedonaca na direktorske funkcije u gradu podno Šarplanine postavljeni su isključivo Albanci. Sve to je propraćeno postavljanjem albanskih zastava na i ispred tih institucija i ustanova.
U opštem procesu izražene albanizacije na zapadu Makedonije, vidljivo je i agresivno instaliranje isključivo albanskih naziva toponima. Tako je i Šar-planina označena samo na albanskom jeziku, a i poznati skijaški centar na njenom lokalitetu Popova šapka, sada je preimenovan kao Kodra e Dijelit, što u albanskom prevodu znači Sunčana dolina.
Usput se sreću oznake planinskih sela - Sellce, Llace, a i sama tvrđava sa arheološkim lokalitetom kao spomenik kulture iznad Tetova - Kale, sada je - Kalaja, bez oznake ni putokaza na makedonskom jeziku. U opštini Tetovo „nadležni“ najavljuju postavljanje novih, trojezičnih tabli, na albanskom, makedonskom i engleskom. Zašto i na engleskom, to baš i ne znaju da objasne. Šarplaninsko mesto Šipkovica, gde je ratne 2001. bio štab vođe ONA Ahmetija, sada je Šikoj. Selo Vejce je preimenovano u Vis, Rakovec u Rakoj, Poroj u Proj, Banjiče je Banište, Fališe je Fališ...
Učestalo se menjaju i nazivi škola i vrtića u svim opštinama gde vlast drže albanske stranke, uključujući i skopsku komunu Čair.
Elektronski portali tih opština zapadne Makedonije gde je lokalna vlast u rukama kadrova albanskih stranaka, dostupni su samo na - albanskom jeziku. Kada su nedavno neki skopski novinari zamerili što sajt opštine Debar nema makedonski prevod, a i sama elektronska adresa je samo na albanskom, gradonačelnik te pogranične komune na krajnjem zapadu Makedonije Ruždi Ljata je lakonski i spokojno vrlo kratko odgovorio „pa, ovo je albanska opština.“
ILI ALBANSKI ILI...
OvogodiŠnje 52. izdanje međunarodne manifestacije „Struške večeri poezije“ je bilo u senci političke ucene i pretnje gradonačelnika Zijadina Sele da dogodine neće dozvoliti održavanje skupa ukoliko se „sada ne govori i pesme ne čitaju i na albanskom jeziku.“ - Osnovanost zahteva koji sam uputio je u realnosti. Zatražio sam da se manifestacija, pored makedonskog i engleskog, vodi i na albanskom jeziku pošto u Strugi živi 60 odsto albanskog stanovništva. To nije ispoštovano. Ukoliko dogodine ne pronađemo rešenje, možda ćemo sprečiti organizaciju ove manifestacije, - izjavio je Sela, kadar opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA) u Makedoniji.
STATISTIČKA UJDURMA
Zbog makedonsko-albanskog političkog nesuglasja dugo pripremani popis stanovništva 2011. godine propao je u samoj završnici. Novi popis se više i ne spominje.
Zato su i dalje na snazi rezultati popisa iz 2002. kada je registrovano da u Makedoniji živi 2.022.547 žitelja. Od toga su 64,18 odsto Makedonci i 25,17 procenata Albanci. Međunarodni posmatrači su tada zapazili da su popisivana i lica bez državljanstva i bez dokumenata, uključujući i one koji su dugo u inostranstvu. U medijskim ocenama je zaključeno da bi „demografsko osvajanje Makedonije, zasnovano na enormnom albanskom natalitetu, očigledno trebalo da se ubrza i matematičkim statističkim ujdurmama“.
