Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele izjavio da je optimista u pogledu davanja Srbiji datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom.
Dogovor o implementaciji briselskog sporazuma i početak njegove primene, ključan je preduslov za dalji napredak Srbije na putu ka EU, izjavio je šef Vestervele po dolasku u Beograd. Precizirao je kako je optimista u pogledu dodeljivanja datuma za početak pregovora Srbije o prijemu u Evropsku uniju:
„Želim dati svoj doprinos tome da teški, mukotrpni pregovori koji su dostigli svoj vrhunac sklapanjem istorijskog sporazuma 19. aprila sada budu zaista uspešno okončani i Nemačka želi da Srbija ide evropskim putem, jer smo mi uvereni da je to u interesu svih nas u Evropi, ali isto tako i u interesu Srbije i njenih građana“, kazao je.
Prvi vicepremijer Aleksandar Vučić, koji je Vestervelea dočekao u Beogradu, izneo je da Srbija očekuje podršku od Nemačke, te naglasio:
„Ja sam za razliku od gospodina Vestervelea po prirodi pesimista, ili bolje da kažem realista, ali sam uveren da će Srbija dobiti datum za otpočinjanje pregovora sa EU, jer je to zaslužila“.
Vestervele u ponedeljak u Beogradu razgovara sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i ministrom inostranih poslova Ivanom Mrkićem.
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić u izjavi za RSE, ocenjuje da Vesetervele u Beograd dolazi sa dobrim vestima, ali jasnim stavovima.
“Ja mislim da je on došao sa jednim jasnim stavom, a to je da Nemačka neće predstavljati prepreku Srbiji u vezi datuma pod jednim uslovom da se Briselski sporazum implementira na pravi način, to jest da ne bude nikakve opstrukcije u implementaciji i da se maksimalno, brzo, efikasno i pragmatično napravi plan te implementacije koji će biti uverljiv ne samo za Nemačku nego i za ostale članice EU da briselski papir neće ostati samo papir nego da će biti i zaista implementiran. Naravno, Nemačka je svesna da primena nije jednostavan proces, da će se tek tu otvoriti neka pitanja o kojima nije pregovarano, a koja će morati da budu rešavana u vremenu. Tako da mislim da je Nemačka došla sa priličnom dozom dobrih namera, da uvaži objektivne probleme implemenetacije ali da istovremeno insistira da ne bude nikakvog “vrdanja””.
Na konstataciju da bi to zapravo značilo da zahtevi koji su ranije upućivani, od reforme pravosuđa do napada na ambasadau Nemačke 2008, bazično ostaju, Vekarić odgovara: “Mislim da ostaju, s tim što će težina nekih od njih biti izmenjena. Na primer, ako govorimo o istrazi povodom napada na nemčku ambasadu, ona se mora obaviti, tu nema promena, ali može biti većeg stepena elastičnosti kada je reč o rasformiranju srpskih organa na severu Kosova, o vremenskoj dinamici tog procesa itd.”
RSE: Pred Nemačkom su izbori. Gde je mesto srpske priče u nemačkoj izbornoj kampanji?
Vekarić: Pa mislim da nije visoko. Sigurno da to nije jedna od glavnih preokupacija nemačkog biračkog tela danas, ali isto tako mislim da postoji jedno neraspoloženje javnosti u Nemačkoj prema daljem proširenju ukoliko nije striktno omeđeno pravilima na kojima Nemačka insistira. Mislim da nemački političari sigurno to imaju u vidu i svaka predizborna kampanja nosi određene rizike da se i proces Srbije ka EU uspori zbog tih razloga
Posle razgovora sa srpskim zvaniccnicima, Vestervele ce otputovati u Pristinu, na razgovore s predstavnicima kosovskih vlasti.
