Za nemački školski sistem su nadležne pokrajine koje, između ostalog, propisuju i početak školske godine. Tako je početak u zavisnosti od pokrajine moguć od polovine avgusta do polovine septembra. Zbog toga i nastava u Srpskoj dopunskoj školi počinje u skladu sa startom nemačke školske godine, ali ponekad i nešto kasnije kako bi učenici dobili rasporede školskih i vanškolskih, ali obaveznih aktivnosti, pa tek onda primili rasporede u našoj Dopunskoj školi.
Zato je upis u naše škole moguć sve do 3. novembra.
U Evropi, posle poboljšanja kvaliteta nastavnog kadra, koji je izabran na poslednjem konkursu, osetno je povećan broj učenika. Ranije su mnogi loši nastavnici dolazili zahvaljujući „vezi“, bilo je čak osnovane sumnje da je jedan tadašnji visoki činovnik Ministarstva prosvete za mito od 3.500 evra po kandidatu slao ljude na rad u inostranstvo. Na žalost, krivičnu prijavu po tom slučaju nadležno tužilaštvo još uvek nije obradilo do kraja.
Umesto kvalitetnih nastavnika srpskog jezika ili razredne nastave, u Nemačku su delegirani apsolutno nepotrebni germanisti. Među nastavnicima je bilo čak i alkoholičara(!?), stigla su i dva nastavnika sa ozbiljnim psihičkim smetnjama, kao i oni koji po petnaestak godina nisu predavali. Jedan je radio u školskoj biblioteci, drugi „zaštićeni nastavnik“ je bez posledica fasifikovao službenu dokumentaciju i prisvajao novac... Sve je to dovodilo do urušavanja ugleda Dopunske škole.
Dolaskom Žarka Obradovića na mesto ministra prosvete urađen je ozbiljan izbor kvalitetnih nastavnika, tako da su rezultati veoma brzo bili vidljivi. Angažovanjem poznatog stručnjaka za Dopunsku nastavu Vesne File na rešavanju problema organizacije škole u samom Ministarstvu i postavljanjem nove koordinatorke Aleksandre Radović i dr Danijele Stepanović za predsednicu Aktiva nastavnika u Evropi, poboljšan je ukupan kvalitet rada škole. Broj naših učenika u nekoliko država Evrope dostiže oko 5.000!
Najviše naših đaka, oko 2.800, je u Švajcarskoj, 1.500 ih je u Nemačkoj, slede Francuska, Italija, Belgija, Grčka, Kipar, pa čak i daleka Kina i Južnoafrička Republika.
Srpski aktivisti smatraju da bi se broj učenika samo u Nemačkoj mogao da učetvorostruči kada bi bilo dovoljno nastavnika. Njih, nažalost, zbog nedostatka novca, i dalje nema dovoljno. Nastavnici koje predstavljamo u ovom broju „Evropskih novosti“ imaju dovoljno učenika, ali bi se rado dodatno angažovali kako bi što više srpske dece bilo obuhvaćeno nastavom.
Istraživanje dr Danijele Stepanović, sprovedeno među Srbima u Nemačkoj, je pokazalo da je Dopunska škola na srpskom jeziku najznačajniji faktor očuvanja srpskog identiteta i najveći je borac protiv totalne asimilacije dece.
Rukovodstvo i nastavnici Srpske dopunske škole zato pozivaju roditelje, koji to još nisu učinili, da se obrate nastavnicima u svojoj okolini i da decu upišu u Srpsku dopunsku školu.
