Spajanje Agrokora i Merkatora: Pseudopatriotski spinovi, još jednom
Izvor: rse
Datum: 18.06.2013
U Srbiji ponovo na delu već davbi slušane note: “Hrvatska kontrola nad srpskim tržištem”, “Srbija pretvorena u hrvatsku koloniju”, “Todoriću trećina tržišta” i tako dalje i tome slično. To su samo su neki od dominantnih naslova koji lobotomizuju građane da će Agrokor, hrvatski trgovinski lanac koji posluje u Srbiji, kad otkupi slovenački Merkator, postati monopolista i početi da prodaje hrvatske umesto srpskih proizvoda.
Ovaj pseudopatriotski spin prvi je pustio državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević.
Ničim ne potkrepljujući svoju tvrdnju, Milićević je ustvrdio da će spajanjem trgovina u vlasništvu Agrokora i Merkatora u Srbiji biti zatvorena vrata domaćim proizvođačima jer će veliki deo proizvoda stizati iz matičnih zemalja.
Dodao da je takva situacija "znak za uzbunu" i da moraju da budu preduzete mere za dolazak drugih trgovinskih lanaca u Srbiju.
Čovek bi, nakon čitanja ove izjave u najmanju ruku pomislio da je u Srbiji do sada vladala prava tržišna konkurencija izmedju mnoštva trgovinskih lanaca, pa su se sve takmičili ko će punuditi više omiljene domaće robe potrošačima po što nižim cenama.
Da razuveri Milićevića u pogledu porekla robe, poduhvatili su se odmah u Agrokoru, rekavši da će učešće srpskih proizvoda ostati isto, a ono je do sada bilo između 70 i 80 odsto ponuđene robe.
I ekonomisti su saglasni u tome da se nijednom
stranom trgovinskom lancu naprosto ne bi isplatilo da kupuje skuplje proizvode u inostranstvu. Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za ekonomske studije:
„Ako je do sada zastupljenost srpskih proizvođača bila dovoljno velika, nema razloga da to i ubuduće ne bude. Prosto, nijednom lancu nije u interesu da izbacuje robe koje potrošači rado kupuju i na koje su navikli. Prema tome, problem je u administraciji koja ne razume tržišne tokove, a ne u realnosti“, kaže Prokopijević i dodaje da populizam i demagogija imaju i svoj ekonomski sastojak.
„Podsetimo se samo da su ovdašnje administracije u mnogo navrata pokušavale da donesu mere koje će podstaći akcije ’kupujmo domaće’, ali su, naravno, sve takve akcije propadale jer potrošač hoće da dobije najbolje za svoj novac, nezavisno od toga da li to domaće ili strano. Prema tome, na ličnom egoizmu sve takve rđave akcije propadaju, svejedno da li u Americi ili ovde“, kaže Prokopijević.
U interesu da kupuju jeftiniju hranu
I Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, odbacuje tvrdnju državnog sekretara da će Agrokor kupovati većinu proizvoda van Srbije:
„To čak ne bi bilo ni korisno za Agrokor, odnosno, za bilo kojeg stranog distributera hrane koji ovde posluje. On prosto nastoji da koristi lokalni resurs. Naša hrana je u proizvodnji jeftinija nego hrana koja se proizvodi u Sloveniji ili u Hrvatskoj, gde Agrokor ima svoje pogone. Njima se, naprosto, ne isplati dovoziti ovde skupu hranu koju mogu prodavati po relativno ustaljenim cenama, koje za naše, pa čak i regionalne, uslove jesu visoke, ali se preko tih cena teško može preći. Dakle, njima je interes da što jeftiniju našu hranu pakuju u svoje celofane i prodaju je po pristupačnoj ceni“, kaže Bušatlija.
Posebno komičan i lobotomičan je spin o tome da će merdžer Agrokora i Merkatora stvoriti situaciju monopola ili duopola na srpskom tržištu jer će belgijski Delez, koji je kupio Miskovicev Maxi, biti jedini veliki trgovinski lanac naspram Agrokora, te bi lako moglo doći do kartelskih dogovora koji ubijaju konkurenciju i tržište.
To, naravno, nije nemoguće, ali rešenja protiv toga, u zemljama boljih običaja, za razliku od Srbije, postoje. Srpska antimonopolska komisija je više od jedne decenije uveravala da Miškovićev lanac Delta-Maxi nema, pa tako i ne zloupotrebljava monopol, iako je dokaza u suprotnom smeru bilo i te koliko.
Ne treba pritom nikoga podsećati da je srpske proizvođače ovaj tajkun doslovno držao kao taoce ne plaćajući im robu i po čitavih devet meseci, pri čemu oni nisu imali kome drugom da je ponude. Razume se da je rešenje bilo i tada bilo na dohvat ruke - stvaranje povoljnih uslova da drugi veliki trgovinski lanci dođu u Srbiju, kao što su došli u sve druge zemlje u tranziciji - ali da je ono primenjeno, avaj, bili bi zadovoljni samo građani Srbije, a ne politička kasta i gazda Miško, koji bi se pri takvom toku stvari, razume se, zapitao zašto onda džabe da puni džepove političkih i partijskih moćnika.
Otuda je gornje spinovanje o udaru na konkurenciju i srpske dobavljače promašeno jer totalno promašuje poentu. Konkurencija u Srbiji, naime, nije problem jer konkurencije u Srbiji nema.
