|
SNS za otvaranje tajnih dosijea, DS tražila da imena nalogodavaca ostanu zamrljana do 2067!
|
Izvor: novosti online
|
Datum:21.11..2013
|
|
Ovog puta sam optimista da će doći do donošenja zakona i otvaranja tajnih dosijea, jer je to nešto na čemu insistira i EU i jer postoji svest i u samoj Vladi, posebno ključnog čoveka - rekao je lider SPO Vuk Drašković.
On je pre tri dana razgovarao sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem o otvaranju dosijea tajnih službi i reformi vojne i civilne službe bezbednosti.
- Bez otvaranja dosijea nema ni prave reforme sistema pravosuđa. Trebalo bi ih otvoriti onako kako je to urađeno sa Štazijevim dosijeima, savesno, bez velikih lomova i afera, da jedini cilj budu ne političke ucene, već vraćanje dostojanstva ljudima - kaže Drašković.
On veruje da u SNS-u postoji volja, dok, kako kaže, za ostale koalicione partnere ne zna. Dodaje i da će ako ne budu demistifikovani dosijei, različite strukture moći da trguju podacima, ucenjuju političare, tajkune, medije... Drašković podseća i da je prethodna garnitura na čelu sa DS-om dala „zeleno svetlo“ za donošenje zakona o otvaranju dosijea, ali je cela stvar zapela oko pitanja kako to uraditi. Zakonski predlog SPO do danas nije prošao:
- Insistirali su da imena svih nalogodavaca, organizatora i doušnika koji su doveli do teških posledica po život ljudi, ostanu zacrnjena do 2067! SPO ni sada, kao ni tada, ne odustaje od toga da ta imena budu javna.
Što se tiče reforme bezbednosnih struktura, ideja je da se svi zaposleni, kao u Češkoj, Slovačkoj ili Istočnoj Nemačkoj, nađu na proveri, pa da oni koji su učestvovali u zločinačkoj akciji ne mogu da se vrate u Službu, a oni koji su počinili zločin i da budu krivično gonjeni.
I profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Union u Beogradu siguran je da će domaći propisi morati da garantuju bolju kontrolu bezbednosnih službi. Tada se nećemo naći u situaciji, kao prošle godine, da bezbednjaci pribavljaju listinge tuđih razgovora bez naloga suda:
- Nije sporno da treba otvoriti dosijee, ali kada se postigne dogovor, treba jasno razgraničiti kako ih otvoriti, da ne bude prekršen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da ne budu oštećena treća lica i ugrožena bezbednost zemlje.
Zato je Bogosavljević za to da imena doušnika ostanu zacrnjena. Posebno zato što nikada ne možemo da budemo sigurni da neki dosije nije „isfabrikovan“.
Za razliku od njega, bivši zamenik načelnika RDB Zoran Mijatović misli da ne treba precrtati imena! U suprotnom, kaže, otvaranje gubi smisao:
- U kratkom periodu 2001, kada je važila uredba, građani su mogli da pogledaju svoje dosijee ako su obrađivani kao unutrašnji neprijatelji. Tada nisu otvarani kontraobaveštajni i obaveštajni dosijei, i njihovo otvaranje moralo bi da bude dobro osmišljeno, da ne ugrozi bezbednost zemlje i strane obaveštajce, od kojih se neki nalaze na visokim položajima u međunarodnim organizacijama.
Kako kaže, građani dosijee ne smeju da odnose kućama, jer su oni dragocena istorijska građa, a treba ispraviti i grešku iz ranijih predloga zakona da pripadnici DB koji su obrađivani nemaju ista prava kao ostali građani, odnosno nemaju uvid u svoje dosijee.
NE POSTOJI SPISAK ŠTA JE UNIŠTENO
Dosijei treba da služe za ličnu i naučno-istoriografsku upotrebu, a ne da pune stupce žute štampe. Svi dosijei su uniformni po izgledu, a u bezbednosnoj službi postoji komisija koja prati u svim centrima po Srbiji da li se pravilno vode. U njima ne smeju da budu, recimo, transkripti razgovora, već samo beleške o njima - kaže Mijatović, koji je potvrdio da je 2001. jedan deo dosijea uništen. - Lično sam dao nalog da centri dostave specifikaciju šta je nestalo. To je i dostavljeno sa potpisima načelnika, i trebalo je da se uradi analiza šta je moralo da se uništi (npr. jer su praćena lica preminula), a šta je uništeno namerno. Takva analiza nikada nije sačinjena, a Mijatović je siguran da Beogradski centar nije uništio nijedan značajan dokument.
V.C.S.
|
