BANjALUKA - RS nikada neće da obeležava i slavi godišnjice Haškog tribunala, jer je to institucija međunarodne nepravde i političkih presuda koja je nanela mnogo štete Srbima u BiH!
Ovo je reakcija predstavnika porodica poginulih, logoraša i boračkih udruženja iz RS povodom poruka sa u sredu održane konferencije u Sarajevu, posvećene obeležavanju 20. godišnjice Haškog tribunala. U Srpskoj su poručili da je reč o još jednom skupu uperenom protiv srpskih interesa, jer su učesnici opet tendenciozno govorili o srpskom zločinu i bošnjačkoj žrtvi.
Na konferenciji su prisustvovali predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, predsednik Suda BiH Meddžida Kreso, direktor Međunarodne komisije za nestale u BiH Ketrin Bomberger i predstavnik projekta REKOM Nataša Kandić.
Sam odabir govornika, kažu u srpskim boračkim organizacijama, jasno pokazuje da je cilj konferencije da se pokuša opravdati pristrasan i selektivan rad Haškog tribunala koji je Srbe osudio gotovo na 1.000 godina zatvorske kazne, dok je zverstva bošnjačkih vojnika u proteklom ratu ignorisao!
Izetbegović je na skupu kazao da je BiH najviše stradala tokom raspada bivše Jugoslavije.
- Na nju je izvršena brutalna agresija, a nad Bošnjacima je počinjen genocid. To je istina. Nedavno sam obišao Tomašicu kod Prijedora, najveću masovnu grobnicu posle Drugog svetskog rata u Evropi u kojoj je dosada nađeno preko 400 tela - rekao je Izetbegović, koji je poručio da poštuje Hag u presudama u vezi Srebrenice, ali da se sada ova institucija udaljila od ideje i uloge zbog koje je osnovana.
Izetbegović je zamerio Meronu što su izrečene oslobađajuće haške presude visokih vojnih i policijskih funkcionera srpske nacionalnosti u drugostepenom postupku, pa je dodao da „nalogodavci i planeri zločina“ nisu adekvatno kažnjeni.
Meron je istakao da je Haški tribunal za 20 godina otklonio sve sumnje da će moći da opravda osnivanje i mandat koji je dobio od Saveta bezbednosti UN.
- Sve postignuto za ovih 20 godina rezultat je našeg predanog rada i verovanja u ideal pravde. Haški tribunal nadmašio je sva očekivanja - rekao je Meron.
Porodice srpskih žrtava ogorčene su porukama sa ovog skupa, a posebno ih je zabolelo to što je Meron, tokom posete BiH, posetio samo bošnjačku grobnicu u mestu Tomašica kod Prijedora. Najavio je da će sledeći put obići i neko od srpskih stratišta. Predsednik Organizacije porodica poginulih vojnika i nestalih Srpske Nedeljko Mitrović, kaže, za „Novosti“, da je sarajevska konferencija o Hagu primer međunarodnog licemerstva i bezobrazluka.
- Selektivno su odredili govornike koji već 20 godina zastupaju antisrpske stavove. Uvodničari su bili Izetbegović, Kreso i Kandić, jer je cilj da se promovišu i afirmišu sva haška nedela - smatra Mitrović.
On je istakao da su na konferenciji govorili ljudi koji su to činili „iz političkih ili plaćeničkih razloga“, zbog čega je sam skup u Srpskoj odbačen kao neobjektivan.
- RS nikada neće slaviti godišnjicu Haga, jer je on crnim slovima označen u posleratnoj istoriji BiH - zaključio je Mitrović.
Načelnik u Republičkom centru za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Goran Krčmar kaže, za „Novosti“, da su Srpska i srpski narod u BiH veoma nezadovoljni radom Haškog tribunala zbog selektivne pravde i nesrazmernih presuda izrečenih Srbima.
- Posebno je obeshrabrujuće ponašanje Suda i Tužilšatva BiH koji su nastavili da sude po haškim prvilima - kazao je on.
Vlada Srpske mnogo puta je ukazivala na neprihvatljivost selektivnog pristupa sudskim procesima protiv Srba, ali to ni Haški Tribunal, ni Sud Bih, nisu uzimali u obzir.
- Do sada su za 62 Srbina izrečene kazne zatvora u trajanju od 974 godine, plus pet doživotnih kazni, dok je samo pet Bošnjaka osuđeno na kazne zatvora u trajanju od 43 godine - naveo je Krčmar i dodao da je 12 Hrvata dobilo zatvorske kazne u ukupnom trajanju od 166 godina.
Kritike na rad tribunala uputila je i Nataša Kandić, osnivač Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i zagovornica inicijative za osnivanje regionalne komisije REKOM. Ona je podsetila na niz odluka koje su, smatra, promenile stav ljudi koji prate rad Tribunala 20 godina, pre svega oslobađajućih odluka u slučaju trojice hrvatskih generala, te Momčila Perišića, generala Vojske Jugoslavije.
- Te oslobađajuće presude predstavljaju veliku opasnost za nas, ne za sudije Tribunala. Odjednom se uspostavljaju novi standardi prema kojima se celi taj rat, ta užasna prošlost, polako svodi na neke direktne počinioce. Duboko verujem da ovim političkim presudama nismo uništili doprinos tribunala da se utvrdi što više činjenica i da to nasleđe pomogne nama a i drugima u svetu da se ne dogodi što se nama dogodilo - kazala je ona.
OKRENULI MU LEĐA
Tokom Meronovog obraćanja, grupa građana je podigla transparent na kojem je na engleskom jeziku pisalo „Pravda počiva u miru“ i demonstrativno napustila salu u znak protesta protiv Merona lično, a neprimereno su negodovali i članovi nekih bošnjačkih udruženja, koji su mu okrenuli leđa. Na konferenciju su upitali Merona kako se osećao u Tomašici. - Začuđen sam da me pitate tako nešto, ako znate imalo o mojoj prošlosti. Osetio sam bol koji ste i vi osetili - rekao je Meron, podsećajući da je kao dete bio zatočen u radnom logoru.
NESTALI
Direktor Međunarodne komisije za nestale u BiH Ketrin Bomberger rekla je da je na području koje pokriva Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju proglašeno oko 40.000 nestalih osoba, od kojih je do sad pronađeno oko 70 odsto.
