KRALjEVO - U danu kada obeležavaju 76 godina postojanja nekadašnjeg giganta domaće vagonogradnje, oko 500 uglavnom proizvodnih radnika, od ukupno 800 zaposlenih u ovdašnjoj Fabrici vagona, stupilo je u štrajk. Na poziv dva reprezentativna sindikata - Industrijskog i Samostalnog sindikata metalaca - od ponedeljka zahtevaju neisplaćenu trećinu zarade za maj prošle godine, kao i isplatu svih deset zaostalih plata do aprila ove godine.
Kraljevačkim „vagondžijama“, koje su u januaru primile prvi deo majske plate, isplata drugog dela bila je obećana za minuli petak. Ali kako od tog obećanja nije bilo ništa, kao ni od deset zaostalih zarada, nezadovoljni radnici odlučili su da stupe u štrajk.
- Znamo da ni nemačka firma „Štrabag“, kojoj je pre desetak dana isporučeno prvih 15 od ukupno 30 ugovorenih plato vagona, nije izmirila svoje obaveze, pa ni nama nije uplaćeno obećanih 30 odsto plate iz maja prošle godine. Pregovaramo sa rukovodstvom i nadamo se da će se rešenje ubrzo pronaći - kaže Žarko Kojić, predsednik Samostalnog sindikata metalaca, dodajući da bi po Fabriku bilo pogubno da, zbog neisplaćenih plata, propadne posao sa nemačkim kupcem, vredan dva miliona evra, ali i drugi već ugovoreni poslovi.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što su od 31. avgusta prošle godine računi Fabrike vagona blokirani po sudskim presudama, a u korist bivših radnika zbog isplate zarada zaostalih iz perioda od 1996. do 2003, i to na iznos od čak milion i po evra, sa kamatom i sudskim troškovima. Tako ni kupci, za koje je posao već odrađen, ne mogu da izmire svoje obaveze.
- Tužno je što se sve ovo dešava baš kada slavimo jubilej fabrike. Trudimo se da pronađemo rešenje, ali i država, kao vlasnik, mora da reaguje, jer smo mi jedna od retkih firmi koja bi, posle poništenja privatizacije, mogla da stane na noge - kaže Boško Slavković, generalni direktor Fabrike vagona.
OPORAVAK?
Još 2006, Fabrika vagona je prodata za 220.000 evra, a kupac je bila ukrajinska kompanija „Azov impeks“. Međutim, zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, u januaru 2010 ta privatizacija je poništena. Nekadašnji džin srpske i jugoslovenske mašinogradnje postepeno se vratio sa ruba propasti i, najzad, posle decenije tavorenja, započeo oporavak - zahvaljujući ugovorenim poslovima za „Železnice Srbije“, odnosno za inostrano tržište.
