VRANjE - Nakon što je 2. jula izgorela zgrada Pozorišta “Bora Stanković”, dok se polako čisti garež sa nekadašnje scene, pozornice, pozorišnog kluba, glumci se ne predaju očaju. Igraju predstave iz svog repertoara pod vedrim nebom, a uveliko pripremaju i novu predstavu “Narodna drama”. Istovremeno i srpska kulturna scena pokazuje spremnost da pomogne Vranjancima da izgrade novo pozorište.
- Posle prvobitnog šoka kada smo videli da nema scene na kojoj smo gradili karijere, da je nestala naša druga kuća, odlučili smo da uz pomoć kolega iz cele Srbije učinimo sve da duh Pozorišta “Bora Stanković” nastavi da živi - kaže Radmila Djordjević, direktorka vranjskog teatra koja je 31 godinu igrala na ovoj sceni.
I mada je sasvim sigurno da je na mestu izgorelog teatra i dalje neugasli pozorišni plamen, na rukovodstvu i kulturnoj javnosti je zadatak da se prikupi 200 miliona dinara, koliko je potrebno za adaptaciju zgrade stare 120 godina.
- Pokrenuli smo brojne akcije u gradu, poslali zahteve za pomoć resornim ministarstvima. Veliki broj javnih ličnosti, glumaca, reditelja i drugih poslenika kulture ponudio je pomoć. Siguran sam da će cela kulturna scena Srbije dati svoj doprinos, da do 31. januara, na Dan grada, nova zgrada bude gotova - kaže gradonačelnik Vranja Zoran Antić.
Novinar Radoman Irić, član Odbora za obnovu pozorišta, najavljuje veliku akciju pod nazivom “Pomozimo izgradnju Pozorišta Bora Stanković”, koja će biti pokrenuta u Beogradu.
U Medija centru u Beogradu ćemo uputiti javni apel srpskoj javnosti da nam je potrebna pomoć. Okupiće se znameniti Vranjanci koji žive i rade u Beogradu, glumci Ljubomir Bandović i Milan Vasić, koji su svoju karijeru započeli upravo na daskama vranjske scene, reditelji Ana i Jug Radivojevićčiji je otac Radoslav Radivojević ostavio neizbrisiv trag u radu pozorišta... Pokušaćemo svi zajedno da na sadašnjem zgarištu podignemo novo pozorište - kaže Irić.
Vranjanci će po svemu sudeći dobiti novu zgradu pozorišta, ali mnogi se slažu da su u plamenu vatre koja je bila namenjena susednoj diskoteci stradali jedno vreme i jedna istorija.
Te strašne noći izgorelo je čitavo jedno vreme, koje su stvarale generacije vranjskih sanjara. Izgradiće nam novo, i moguće lepše pozorište, ali onako topao kutak, kakav nije postojao nigde u Srbiji, ne može se vratiti. Više ništa i nikad u vranjskoj kulturi neće biti isto. Na mladima ostaje da naprave novu duhovnu vrednost, da stvore novi dom za svoje ideje. Pozorište nije zgrada, nego mesto okupljanja, duh ljudi koji ga čine. Bojim se da je sa zgradom vranjskog teatra zauvek nestao i duh južnosrpske kulture - kaže vranjski glumac Saša Stojković.
ISTORIJAT
Pozorišni život u Vranju odvijao se u zgradi koju je 1892. godine izgradio vranjski trgovac Janča Jovanović. Izgorela scena i sala nalazile su se upravo na temeljima te zgrade. Novi deo i adaptacija uradjeni su 1993. i 1998. godine. Prvu pozorišnu predstavu Vranjanci su odigrali 30. januara 1896. godine. Bio je to Njegošev “Gorski vijenac” u režiji Radoja Domanovića, ondašnjeg profesora Gimnazije u Vranju. Kasnije, 5. oktobra 1942. godine, formirano je “Pozorište gradjanske kasine”, kada u Vranju počinje organizovani pozorišni život.
