Temelj reda i zakonitosti u tek ustanovljenoj savremenoj Srbiji nakon oslobodjenja od Turaka postavljen je u Valjevu. U gradu na Kolubari osnovan je, naime, prvi sud u Srbiji, kojim je predsedavao prota Mateja Nenadović, a u Valjevskoj nahiji održana je i prva narodna skupština, te napisan i pročitan prvi zakon.
Praviteljstvujušći sovjet srpski 1809. godine postavio je Valjevski magistrat, odnosno sud, kao zvaničnu nahijsku pravosudnu instituciju - prvu o čijem nastanku ima pouzdanih svedočanstava. Tim aktom, izmedju ostalog, odredjeni su sastav suda, jednakost sudjenja, pravo suda da izriče sve vrste kazni, s tim da više od 50 batina ne sme dosuditi i da teže krivce šalje ili Karadjordju ili Sovjetu. Valjevski magistrat mogao je da sudi sve osim ubistva.
- Sud u Valjevu osnovan je zapravo na samom početku Prvog srpskog ustanka, ubrzo po oslobadjanju varoši od Turaka, u proleće 1804. godine - kaže istoričar Vladimir Krivošejev, direktor ovdašnjeg Narodnog muzeja. - Činili su ga narodni predstavnici, izabrani na skupštini Valjevske nahije, na Reljinom polju, kod Kršne Glave. Sud je zasedao u Valjevu, na starim šančevima, na brdu Kličevac, poviše današnje Kule Nenadovića.
Pošto u to vreme još nije bilo ustaničkih zakona, sudilo se po zakonu koji je sastavio prota Mateja Nenadović. Jedan od članova zakona, na primer, nalagao je da kradljivac, pored kazne, mora oštećenom da nadoknadi duplu vrednost ukradene robe. Interesantno, vojvodi Jakovu Nenadoviću bilo je zabranjeno da pred sudom štiti svoje rodjake i ortake. Sudu je, medjutim, naloženo da Jakovu, kao komandantu Valjevske nahije, ukazuje dužno poštovanje, a da vojvoda postavlja šestoricu sudskih pandura, od ukupno devet.
Tokom više od dva veka postojanja u tadašnjem Valjevskom magistratu, potom Okružnom, sadašnjem Višem sudu, vodjeni su brojni postupci koji su obeležili istoriju kolubarskog kraja. Izmedju ostalog, 23. oktobra 1925. godine, u zoru, na osnovu presude Prvostepenog suda u Valjevu, streljan je u Popučkama, pored puta za Beograd, razbojnik, hajduk Dragoljub Bojović. Zbog teških razbojništava oko Rudnika, i Maljena, prvi put je u Valjevu osudjen na 17 godina robije, ali je sedam dana kasnije pobegao iz zatvora, čineći potom još krupnija zlodela. Za 91 delo bio je osudjen na 796 godina robije i na smrt streljanjem.
U zgradi Okružnog suda u Valjevu 8. novembra 1914. godine održana je zajednička sednica Vlade Kraljevine Srbije i Vrhovne komande vojske, kojom je predsedavao regent Aleksandar Karadjordjević - piše Zdravko Ranković u knjizi „Valjevski okružni sud“.
Sa tog zasedanja od savezničkih vlada ultimativno je zahtevana isporuka municije, ugovorena još 1913. godine, ili će u protivnom Srbija zaključiti primirje s neprijateljem.
- Samo od novinskih vesti o valjevskom sudstvu mogla bi da nastane obimna knjiga - kaže Ranković.
Čitavu bi mogao, na primer, da ispuni samo hronološki prikaz razvoja pravosudja na ovim prostorima, njegovih mena, uspona i padova.
IZGOREO AKT
U nemačkom bombardovanju Beograda, aprila 1941. godine, u požaru koji je uništio Narodnu biblioteku izgoreo je akt „Ureždenije Sovjeta narodnja za sud Varoši Valjevske i toja nehiji“. Dokumenat je 1. januara 1809. godine izdao Praviteljstvujušći sovjet serbski, jedini iz onog vremena za koji se zna, a nalazio se u bibliotečkoj zbirci rukopisa. Interesantno je, inače, da je 1908. godine pesnik Vladislav Petković Dis službovao kao praktikant u Valjevskom prvostepenom sudu.
