Optuženi za špijunažu nagodio se sa Tužilaštvom/Slučaj Perišić, najveća srpska špijunska afera

izvor : agencije  foto: vn                                                                                                       05.09.2016.

Optuženi za špijunažu nagodio se sa Tužilaštvom

Ponuda je stigla u Viši sud, a o njoj će odlučivati sudija za prethodni postupak.

Tužilac je sudiji za prethodni postupak juče predložio da optuženom odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo špijunaža, kao i zbog uznemirenja javnosti. Tužilaštvo je saopštilo da je za navedeno krivično delo predviđena kazna zatvora duža od 10 godina.

Tužilaštvo je ranije saopštilo da uhapšeno lice ima državljanstvo Srbije i Hrvatske, i da je do 1990. godine živeo i radio u Republici Hrvatskoj, nakon čega mu je mesto prebivališta bilo u Republici Srbiji.

Čedo Čolović (57) je penzionisani oficir Vojske Republike Srpske Krajine, koji je uhapšen dok je bežao u Hrvatsku.

Mediji navode i da je uhapšeni, proteklih meseci i godina, u Beogradu i Srbiji prikupljao podatke o oficirima JNA protiv kojih Hrvatska jeste ili bi mogla pokrenuti krivični progon zbog dela počinjenih tokom rata.

Slučaj Perišić, najveća srpska špijunska afera

Hapšenje Momčila Perišića bio je politički skandal međunarodnih razmera. Penzionisani general Perišić je tada bio potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Savezne republike Jugoslavije, a od 1993. do 1998. godine bio je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Vojna služba bezbednosti uhapsila je Perišića 14. marta 2002. godine u motelu na Ibarskoj magistrali, zbog sumnje da je odavao poverljive informacije službeniku američke ambasade Džonu Nejboru, koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.

Perišić je uhapšen u trenutku kada je, kako su tada objavili mediji, Nejboru predavao strogo poverljive dokumente, koji, navodno, govore o učešću pripadnika Vojske Jugoslavije u ratnim operacijama u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj.

Dokumenti su navodno bili originalni i nosili su oznaku vojne tajne.

Pojedini mediji su objavili i da je u trenutku hapšenja od Nejbora uzimao kovertu.

Perišić je u motel "Šarić" stigao oko 20 časova, u trenerci, sa mobilnim telefonom, malim telefonskim imenikom i olovkom u rukama, pišu mediji (Večernje novosti).

Pošto su, kako se navodi, pripadnici vojne policije u civilu ušli u restoran sa zadnje strane, opkolili su osumnjičene, prislonili ih uza zid i stavili lisice na ruke.

Ubrzo je stiglo naređenje da se osumnjičeni odvedu, a automobili vojne službe bezbednosti čekali su kod motela. Zaposlenima u motelu je rečeno da o događaju ne govore ništa.

Perišić je kod sebe, u momentu hapšenja, osim telefona "nokia 8210", baterije za mobilni, korisničke kartice 063 i naliv pera Vlade Srbije broj 4, imao telefonski imenik bele boje, novčanicu od 1.000 i dve novčanice od po 200 dinara, ručni sat marke "seiko" i adresar, kožni, crne boje, zavedeno je u zapisniku.

Nekadašnje vojno pravosuđe pokrenulo je u martu 2002. godine postupak za špijunažu protiv Perišića, ali se on tada pozvao na poslanički imunitet.

Postupak je ponovo aktiviran 2004. ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal 2005. gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. godine oslobađajućom presudom.

Proces za špijunažu je ponovo aktiviran pre dve godine, a početak suđenja, koje je trebalo da počne 5. jula, odloženo je za 11. oktobar.

Osim Perišića, u tom slučaju optuženi su Miodrag Sekulić i Vladan Vlajković.

Momčilo Perišić je rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca.

Na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine bio je komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa. Komandovao je i operacijama na području Mostara.

Za komandanta Treće armije postavljen je početkom 1993. godine, a avgusta te godine je postao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Krajem 1996. godine Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i međunarodnog prava.

Načelnik Generalštaba bio je do 24. novembra 1998, kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio.

Perišić je 1999. bio jedan od osnivača stranke Pokret za demokratsku Srbiju i njegov lider, a za poslanika Veća republika Skupštine SRJ, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije izabran je na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000. U trenutku hapšenja bio je i predsednik parlamentarnog Odbora za bezbednost.