Država Srbija za razvoj domaće kinematografije ove godine nije predvidela da odvoji iz budžeta ni jedan jedini dinar, i ova vest stigla je nekako istovremeno kada i informacija da je film Srdana Golubovića "Krugovi" nagrađen Specijalnom nagradom žirija na "Sandensu", jednom od najvećih svetskih festivala nezavisnih ostvarenja.
Činjenica da se film prethodnih godina dokazao kao umetnost koja Srbiju najuspešnije predstavlja u svetu (mnoga ostvarenja naših reditelja i autora doživljavala su premijere i bila nagrađivana na važnim festivalima), izgleda da ipak nije dovoljna za "odbranu" domaće kinematografije. Jer, kako za "Novosti" kaže ministar kulture u Vladi Srbije Bratislav Petković, ispostavilo se da je finansiranje i razvoj domaćeg filma sada problem:
- Ministarstvo finansija nije predvidelo nikakva sredstva, i verovatno je da ljudi koji odlučuju imaju neke drugačije stavove o tome. Na sastanku na kome sam bio sa državnim sekretarom za kulturu Miroslavom Tasićem, Ministarstvo kulture je odbijeno za bilo kakva dodatna sredstva. U tom razgovoru pomenuo sam primer Portugalije, čija je vlada ove godine potpuno odbacila film, ne odvojivši nikakva sredstva, pa je i naša država možda odlučila da sledi taj primer. Ali Ministarstvo kulture ipak neće odustati od pregovora - sa Filmskim centrom Srbije i nacionalnim Savetom za kulturu - sešćemo da se dogovorimo sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem, napravićemo konsultacije i izaći sa predlozima - objašnjava Petković.
Potvrdivši da "nula dinara za domaći film" jeste skandal, ali da je sada najvažnije da država nekako ipak obezbedi život srpske kinematografije, ministar Petković kaže priprema strategiju za to i veruje da će ona dati rezultate.
POVRATAK U NEOLIT
Predsednik Udruženja filmskih reditelja Srbije Boban Skerlić kaže da je ovakvom odlukom samo potvrđen "neverovatan odnos države prema kinematografiji":
- Odluka da Ministarstvo ukine finansiranje filma, isto je kao odluka da se bagerom poruše pozorišta, muzeji, galerije i ostala kulturna dobra. To je politika koja nas vraća u doba neolita. S druge strane, Zakon o kinematografiji podrazumeva izvore finansiranja od RATEL, RRA, RTS, koja direktno treba da se sliju u FCS (koji je tim istim zakonom postao ustanova kulture) i da se od tih sredstava finansira film. Time bi, praktično, finansiranje filmova bilo autonomno, ne bi zavisilo ni do kakve milostinje ili dobre volje političara. Tih sredstava međutim nema, ova dugovanja iznose više od milion evra - ističe Skerlić.
S druge strane, činjenica da za finansiranje i razvoj filma nema para, istovremeno ruši i Zakon o kinematografiji, za čije se donošenje i usvajanje u Vladi Srbije nekoliko godina vodila velika borba, i koji je, konačno, usvojen tek sredinom prošle godine. Po rečima reditelja Bore Draškovića, koji je predsednik Umetničkog saveta FCS, odluka da nema budžeta za film je - neverovatna!
- Ako se zna šta je sve kinematografija učinila za naš ugled u svetu, i da od naših najboljih filmova može da se napravi mapa sveta, onda je odluka države ravna čudu. Ne manje zabrinjava i budžetski procenat izdvojen za našu kulturu u celini, kao da je malo ko svestan da je u istinskoj kulturi prošlost, sadašnjost i budućnost jednog naroda - ističe Boro Drašković.
Reditelj Srđan Dragojević, član GO SPS koja je u vlasti, ipak veruje da će ministar kulture Bratislav Petković naći načina da se izbori za određenu sumu novca koja će, kako kaže, obezbediti kontinuitet proizvodnje filmova.
- Mislim da ipak postoji mnogo značajniji problem od toga da li trenutno novca ima ili nema, a to je pitanje selekcije filmova koje će podržati ministarstvo kulture i FCS. Podsećam da je poslednjih pet godina postojala grupa autora koji su se smenjivali u konkursnim komisijama i davali novac jedni drugima, da bi, kao vrhunac, pre dve godine, jedan član komisije dodelio novac sopstvenom projektu. Srećom, na vreme su ga uhvatili i zataškali skandal. U tom periodu, inače poslovično visoka gledanost domaćih filmova pala je na ranije nezamislivo niske grane - kaže Dragojević.
On predlaže da se izabere jedan eminentan autor, kao što je Srđan Karanović, Dušan Makavejev ili Gordan Mihić, koji će dve ili četiri godine biti lično odgovoran za izbor projekata.
- Ovaj predlog nikada nikoga u FCS nije zainteresovao, kao ni predlog da se uvede stimulacija, kako za broj gledalaca u bioskopima, tako i za učešće na festivalima A kategorije, i značajne internacionalne nagrade. Svi distributeri trenutno u Srbiji slažu se u jednom - bioskopska mreža sa stotinama zaposlenih osuđena je na propast, ukoliko se godišnje ne pojave četiri komunikativna domaća filma. Država treba da podrži pet takvih potencijalnih projekata godišnje, kao i pet filmova koji imaju šanse da konkurišu za velike festivale. Sve osim ovoga je rasipanje novca. Ali to je već nešto nalik na strategiju, a jednoj grupi autora strategija ne odgovara, pošto nisu u stanju da ispune nijedan od ova dva kriterijuma. Mislim da ministar kulture treba prvo njima da se pozabavi, pre nego što se baci na obezbeđivanje novca i rizikuje da on bude ponovo straćen na repertoarski i festivalski neuspešne filmove - smatra Dragojević.
