|
Nezavisne: Srebrenica opet podelila BiH
izvor: agencije 11.03.2015.
SARAJEVO/BANjALUKA - Najava da bi Velika Britanija uz podršku Holandije i SAD mogla da uputi rezoluciju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da 11. jul bude proglašen "međunarodnim danom pomena na žrtve genocida", po ko zna koji put podelila je Bosnu i Hercegovinu, pišu danas "Nezavisne novine".
Dok s jedne strane predstavnici Srba tvrde da je to besmisleno i da genocida nije bilo, navodi banjalučki dnevnik, predstavnici bošnjačkog naroda tvrde da je jedna takva rezolucija neophodna i da je nedvosmisleno utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid.
Za poslanicu SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Dušanku Majkić zahtev Velike Britanije predstavlja kreiranje istine po volji moćnih, a ne pravdoljubivih, jer je, kako smatra, cilj takve inicijative da se iz BiH pošalju crno-bele slike, iako je poznato da o događajima treba suditi nakon što prođe neko vreme.
"To je jednostran pogled na tragediju koja se dogodila u BiH, jer kada bi bio otprilike isti pogled na te događaje, onda bi svi videli da je reč o žrtvama na strani svih naroda i da o tome treba tako suditi", rekla je Majkićeva.
Sa druge strane, u bošnjačkim strankama kažu da svetu treba međunarodni dan pomena na žrtve genocida, s obzirom na to da je nedvosmisleno utvrđeno da je on počinjen na području Srebrenice.
"Presuda suda je nedvosmisleno pokazala o čemu se radi. Za ono što se dogodilo u Srebrenici po svim merilima radi se o genocidu i kamo sreće da se nikada, nikome i nigde ne ponovi ništa slično", rekao je potpredsednik Narodne skupstine RS iz reda SDA Senad Bratić, dodajući da ne vidi ništa sporno u tome da UN u sećanje na srebreničku tragediju ustanovi međunarodni dan pomena na žrtve genocida.
Sa druge strane, opet, stiže mišljenje da je inicijativa Velike Britanije plod lobiranja Bošnjaka i da eventualno proglašenje međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici neće biti opšte prihvaćeno, pogotovo u BiH.
"I ovom prilikom prisustvujemo kreiranju istine po volji moćnih, a ne onih koji su pravdoljubivi i koji žele da dođu do istine", naglašava Majkićeva.
Inače, rezolucijom Velika Britanija uz pomoć Holandije i SAD tražiće da 11. jul bude proglašen međunarodnim danom pomena na žrtve genocida u Srebrenici, ali i to da u obrazovni sistem BiH i drugih zemalja uđe gradivo koje će srebreničke zločine okarakterisati kao genocid.
"To će biti teško. Mišljenja sam da decu u osnovnim školama ne treba opterećivati tim stvarima, ali u srednjim im treba omogućiti i predstaviti istinu", kaže Bratić.
Majkićeva tvrdi da od toga neće biti ništa, jer je obrazovanje i pitanje školskih programa u nadležnosti entiteta, a ne nekog drugog i da će tako i ostati.
Zagovornici do sada najoštrije rezolucije o Srebrenici zatražili su da se obezbedi veća saradnja u svetu, kako bi se preventivno upozorili na genocide i druge ozbiljne međunarodne zločine.
Pored toga, na adrese država članica je upućen poziv da države koje još nisu ratifikovale ili pristale na Konvenciju o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida to pitanje priritetno razmotre. Takođe, predlagači rezolucije oštro osuđuju negiranje genocida u Srebrenici.
Predsednik lokalnog SDS-a u Srebrenici, Momčilo Cvjetinović, kaže da je međunarodna zajednica do sada sve radila jednostrano i sračunato kako nikada ne bi došlo do pomiranje među narodima u BiH.
"Postoji sloj bošnjačkih kadrova koji žive od toga, od priče o Srebrenici i genocidu jer dobro su plaćeni za to. Preko nevladinih organizacija dobijaju novac na priči o žrtvama i jaucima", kaže Cvjetinović.
On navodi da Srbi i svi dobronamerni znaju da nije bilo genocida i da je žrtava bilo sa svih strana, kao i da Republici Srpskoj niko neće nametnuti priču o tome.
Inače, ambasador SAD u BiH Morin Kormak danas će posetiti opštinu Srebrenica, najavljeno je iz američke ambasade u BiH.
Planirano je da se Kormakova sastane sa zvaničnicima opštine Srebrenica, predstavnicima udruženja porodica žrtava, ali i s predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija, kao i da poseti osnovnu školu u Srebrenici.
|
