Naumovski novi pregovarač u sporu sa Grčkom

izvor: agencije                                                                                                                                                   24.07.2014

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov imenovao je ambasadora u SAD dr Vaska Naumovskog za specijalnog izaslanika predsednika u pregovorima oko imena te države u sporu sa Grčkom, koji se vode pod pokroviteljstvom UN. To je naišlo na kritiku stručne javnosti koja kaže da je očigledno da svako može da bude na toj poziciji.

Naumovski je četvrti pregovarač o imenu u dosadašnjoj istoriji pregovora, pišu makedonski mediji, a prenosi Tanjug.

Prvi makedonski pregovarač bio je Vanja Toševski, nasledio ga je Nikola Dimitrov, a pre Naumovskog na toj poziciji je bio aktuelni ministar odbrane.

Makedonski mediji pišu da domaća javnost nema prevelika očekivanja od Vaska Naumovskog niti od njegove uloge u pregovaračkom procesu.

"Danas svako može da bude diplomata i pregovarač", kaže Nano Ružin, po čijem mišljenju su dovoljna tri kriterijuma da bi neko to postao, a to su da bude dobar slušalac, da verodostojno prenese stav vlasti i da bude zatvoren za javnost.

Po rečima profesora Marsela Biljaljija pozicija pregovarača je potpuno nepotrebna.

"Njihova uloga je formalna jer ne smeju da kažu ništa više od onoga što im vlast dozvoli da kažu. Pregovarači su obični aparati koji funkcionišu na daljinski upravljač", ističe profesor Biljaljij.

Ružin kaže da se funkcija pregovarača svodi na sprovođenje odluka centralne vlasti, što znači da on nema veliki manevarski prostor.

Smatra da pregovrač treba da odglumi raspoloženje Vlade i da ode.

"Nije potrebna neka velika umešnost ili znanje, više se prati znanje engleskog jezika radi komunikacije nego kontrola pred medijima jer je naš pregovarač pre dobar slušalac direktiva koje mu se izdaju nego što bi mogao da podstakne neko rešenje problema", kaže Ružin.

Zbog dvadesetdvogodišnjeg spora oko imena sa Grčkom, snovi Makedonije o evroatlantskoj integraciji i dalje stagniraju, i sada je, kažu analitičari, vreme da se UN angažuju i reše situaciju.

Makedonija je, zbog spora sa Grčkom oko imena, 8. aprila 1993. godine primljena u UN pod privremenim nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Nakon toga je 167 članova UN priznalo zemlju pod ustavnim nazivom Republika Makedonija.

Makedonija i Grčka pregovarale su o pronalaženju rešenja spora oko imena od 1991. godine, ali rezultata nije bilo.

U sklopu poslednjeg u nizu predloženih rešenja, posrednik UN Metju Nimic predložio je u aprilu prošle godine da ta država bude nazvana Gornja Republika Makedonija.

Makedonija je podnela zahtev za članstvo u NATO-u 2005. godine, nadajući se da će biti prihvaćen 2008, ali Grčka je blokirala formalni poziv. Zbog istog pitanja Grčka je 2009. godine blokirala razgovore EU sa svojim susedom o pridruživanju.