Na univerzitetima u SAD mnogi studiraju zahvaljujući sportu
Izvor: novosti online
Datum:17.08..2013
Na univerzitetima i koledžima u SAD u 2012. studiralo je 1.068 naših studenata. Za 2013. brojka će se znati u septembru. Podaci Američkog međunarodnog instituta za obrazovanje još navode da su 473 studenta na osnovnim studijama, 403 na postdiplomskim, a ostali na drugim programima. Ne piše nigde, ali se pretpostavlja da je barem 75 odsto njih školovanje u SAD zaradilo baveći se košarkom, odbojkom, veslanjem, tenisom, vaterpolom, fudbalom. Ogromna sportska porodica iz Srbije nastupa za univerzitete u SAD.
Talentovani sportisti već decenijama idu u SAD, gde od četiri godine studiranja po tamošnjim pravilima nastupaju tri godine. Posle osnovnih studija većina i bez sporta dobija mogućnost da nastavi sa masterom.
A da bi se dobila stipendija za fakultet u SAD mora da se bude dobar đak. Ovaj segment je važniji od sportske veštine, jer nema stipendije na dobrom fakultetu ako se ne prođe prag znanja.
- Svake godine se u pet navrata polažu prijemni ispiti za fakultete u SAD - pojašnjava Dragan Stojković, iz Međunarodnog akademskog centra, koji je deo mreže Education USA akreditovane kod Stejt departmenta.
Iz učionica u Dečanskoj 12 na ispitni rok izađe otprilike 20 budućih školaraca u inostranstvu, a na Senjaku, gde se američki testovi polažu, u svakom roku je 50 budućih studenata koji se spremaju sami. Donja granica za fakultete u SAD je 800 bodova za sportiste, a najbolji fakulteti traže preko 2.000 poena.
Na elitnim fakultetima posebni su uslovi. U američkih prvih osam, od Harvarda, Prinstona, Jejla do Brauna i drugih, koji igraju takozvanu Ajvi ligu („liga bršljena“ simbolizuje najstarije i najprestižnije fakultete) ulazi samo - elita. Sa minimum 1.900 akademskih poena, uz polaganje još dva predmeta i izuzetnom sportskom veštinom, može se konkurisati na fakultetima koji su sam svetski vrh. Na ovim univerzitetima nema sportskih stipendija, ali ima studentske „pomoći“, pogotovo za talentovane studente iz siromašnih porodica.
Stojković upozorava da u američkom univerzitetskom sportu vlada čisti amaterizam i da odlazak sportista u SAD preko agencija koje su se pojavile u Srbiji nije najbezbedniji. U SAD postoji zvaničan sajt na kome sportisti apliciraju za timove, a treneri biraju. Ukoliko bi se dokazalo da je student dao novac nekoj agenciji da bi stigao do školovanja, mogao bi da izgubi stipendiju. Agencije usluge naplaćuju od dve do četiri hiljade evra i za taj novac nalaze fakultete, ali rade i svu papirologiju.
- Najbitnije je otići makar i na lošiji fakultet i tamo raditi i učiti iz sve snage - priča Alekandar Marković, koji je preko fudbala završio fakultet i sada radi na Harvardu. - Ako ste dobar student, stipendiju i za doktorat na najboljim fakultetima nije teško dobiti.
Naravno, deci u Srbiji odlazak u SAD je zbog materijalne situacije gotovo misaona imenica. Svi bolji fakuleti leti organizuju kampove za buduće igrače i tamo biraju pojačanja.
- Deca godinama leti dolaze na kamp da pokažu koliko su sportski spremna za veliki tim - objašnjava Dijana Šort sa Braun univerziteta. - Mi ih pratimo godinama, a na njima je da ostvare akademski uspeh. Trener može da pomogne da se „prag upisa“ nešto snizi, ali ne mnogo.
Treninzi su tri puta dnevno, svako veče utakmice, a po pozivu dolaze igračice iz cele Amerike i sveta. Borba na parketu je kao na olimpijadi, jer ulaze samo četiri, izuzetne i po igri i po poenima. Kamp u Providensu košta za četiri dana 600 dolara i čitave američke porodice leta provode vodeći decu od kampa do kampa tražeći stipendiju. Njima 600 dolara po kampu nije mnogo.
NAŠI SPORTISTI-STUDENTI
Dovoljan je klik na neki od odbojkaških ili košarkaških timova na fakultetima u SAD, pa da se otvori spisak naše dece. Košarku igraju: Strahinja Gavrilović (USC), Stefan Zečević (Bredli), Stefan Jovanović (Havaji), Luka Basta (Džordžija), Dimitrije Čabarkapa (Medison), Luka Drča (Juta), Nikola Nikolić... Teniseri su Irina Svijović (Južna Karolina), Pavle Cerović (Tenesi Tek), Ana Radojković (Ohajo), Đorđe Ljubinković (Findli)... Odbojkaši Dragana Mićić (Panola koledž), Siniša Žarković (Havaji), Jelena Sekulić (Oburn)... Fudbaleri Nemanja Veljović (Dauling), Nenad Čudić (Hartford)...
DOBAR DAN, DOBAR “PLAM“
Na terenima Kolumbije glavni odbojkaški trener Džonatan Vilson obratio nam se na srpskom:
- Dobar dan, dobar plam!
Mislio je na srpsku šljivovicu, koju je probao sa prijateljem iz Kanade, ocem igračice Katarine Jovičić. Džonatanov prijatelj, Katarinin otac, i sam je pre 20 godina veslao za Kolumbiju i sad živi u Kanadi, a Kaća je zvezda Džonatanovog tima. Prijatni Amerikanac oduševljen je tehnikom srpskih odbojkašica. Ne može samo da shvati kako su u Srbiji plate tako male, a nejasno mu je i da devojke u Srbiji mogu da imaju 2.000 bodova na prijemnom testu na jeziku koji im nije maternji.
Kada je u pitanju prva Džonatanova dilema, činjenica je i da je na najskupljim fakultetima u SAD za pametnu decu čiji roditelji zarađuju ispod 80.000 dolara školovanje praktično besplatno. Ukoliko bi uzeo neku od igračica iz Srbije fakultet bi možda morao da doplati roditeljima.
