Lideri jugoistočne Evrope u Zagrebu

izvor: agencije foto: tanjug                                                                                          25.11.2015

ZAGREB - Teme vanrednog samita Brdo-Brioni, koji se danas održava u Zagrebu, a na kojem učestvuju predsednici država bivše SFRJ i Albanije, uz prisustvo američkog potpredsednika Džoa Bajdena i predsednika Saveta Evrope Donalda Tuska su, između ostalog, i pokusaj da se "Srbija i RS izvuku iz ruskog zagrljaja, te smanji uticaj Turske na BiH", piše zagrebački Jutarnji list.

Pozivajući se na neimenovanog sagovornika, Jutarnji navodi da Evropa pritisnuta problemima više gotovo i ne razmišlja o proširenju. Ko je ušao, ušao je, ističe se i  napominje da su zemlje jugoistoka zbog toga sve nervoznije - od Srbije koja čeka otvaranje prvog poglavlja do Makedonije koja se nije pomakla s mesta.

 Na Kosovu je, podseća sagovornik Jutarnjeg, prikupljeno brdo potpisa protiv normalizacije odnosa sa Beogradom, a BiH 20 godina posle Dejtona grčevito traži nova rešenja.

 Istovremeno, Crna Gora bi do kraja godine trebalo da dobije pozivnicu u NATO savez, čemu se Rusija žestoko protivi.

"U takvoj situaciji SAD od Hrvatske traži da ponovo preuzme ulogu lidera u regionu i na neki način povuče zemlje regiona prema Zapadu. Američki cilj je izvući Srbiju i Republiku Srpsku iz ruskog zagrljaja i smanjiti uticaj Turske na BiH", rekao je neimenovani sagovornik lista.

Napominje da će to biti sve samo ne formalni samit  na kakve smo u prošlosti bili navikli.

"Inicijativa da američki potpredsednik Džo Bajden poseti Zagreb došla je od hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, ali ju je svesrdno prihvatila i Bela kuća. Bajdenov dolazak poklopio se s osetljivim trenutkom kada se Evropa bori protiv terorizma, a sve je više i terorističkih prijetnji iz Bosne i Hercegovine pa je američkoj administraciji izuzetno važno vratiti se "za stol" na jugoistoku Evrope", navodi se.

Merilo se, stoji, da li je iz bezbednosnih razloga trenutak da Bajden dođe u Evropu, ali je ocenjeno da Hrvatska ima veliko iskustvo u organizaciji skupova i da je uvek do sada to radila besprekorno”h.

Prema rečima visokog diplomatskog izvora, uz napomenu da su Bela kuća i sve službe koje su učestvovale u pripremama Bajdenovog puta zaključili da nema razloga odgađati dolazak potpredsednika SAD.

Stoga će zagrebački vanredni samit šefova država regiona biti važan iz najmanje tri razloga.

Između ostalog i što će lideri jugoistoka od Bajdena i predsedavajućeg Evropskog saveta Tuska čuti koje se mere preduzimaju u globalnoj borbi protiv terorizma.

 Istovremeno, predsednici zemalja Jugoistoka Evrope prenet će važne informacije oko tog gorućeg svetskog pitanja drugom čoveku Amerike, a to se, kako je navedeno, posebno odnosi na "trojicu članova Predsedništva BiH, te šefove država Srbije, Kosova i Makedonije".

 Glavna tema razgovora biće jačanje institucija država regiona u borbi protiv verske radikalizacije.

 "To se pre svega odnosi na jačanje policijskih i obaveštajnih kapaciteta država u regiji te jačanje legitimnih verskih zajednica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji.

Prema rečima naših sugovornika, razgovaraće se o tzv. hrvatskom modelu međucivilizacijskog dijaloga i odnosa s verskim zajednicama, a konkretno o tome kako primeniti hrvatski model odnosa države i islamske zajednice.

 Naime, dijalog i izuzetnu saradnju s državnim institucijama predstavnici Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj navode kao primer kako bi država i društvo trebalo da se odnosi prema islamskoj zajednici.

"Naši sugovornici nam naglašavaju da u tom kontekstu islamska zajednica u BiH nije problematična. Uostalom, nakon napada u Parizu i i Sarajevu upravo su predstavnici tamošnje islamske zajednice najoštrije osudili te događaje. Problem su radikalne struje u islamskoj zajednici u Srbiji, odnosno na Sandžaku i Makedoniji. Prema svim obaveštajnim podacima upravo je Sandžak jedno od važnijih središta regrutacije islamističkih boraca koji odlaze u redove IS-a u Siriju i Irak. Osim toga, u tamošnjoj islamskoj zajednici veliki je broj radikalnih imama koji pozivaju na borbu protiv tekovina zapadne civilizacije", navodi Jutarnji.

Hrvatskoj je američka administracija namenila posebnu ulogu kao najpouzdanijem savezniku u ovom delu Evrope s kojim je ostvarena i izuzetno dobra vojna saradnja. Doprinos Hrvatske u borbi protiv terorizma je značajan, iako često nevidljiv, a to se od Hrvatske očekuje i ubuduće.

Uloga njenih službi i nadalje će biti nadzor stanja u Bosni i Hercegovini i bliska saradnja s obaveštajnim službama u toj zemlji.

Takođe, navodi se da izbeglička kriza nikako se ne smiruje i počinje ugrožavati ne samo stabilnost ujedinjene Evrope, nego i celog područja Bliskog istoka.

 Iako pitanje izbeglica nije službena tema razgovora, o tome će zasigurno biti reči.

 Za mir u Siriji i dogovore s Turskom i Grčkom Amerikanci su jedni od ključnih igrača, bez obzira na to što i Evropa grčevito nastoji doći do rešenja. Da je stanje dramatično nije potrebno posebno upozoravati, naročito posje subotnjeg skupa CSU-a na kojem se od nemačke kancelarke Angele Merkel direktno tražilo da kaže koja je gornja granica za Nemačku kad je reč o prijemu izbeglica.

 Usprkos burnoj raspravi i pritiscima Merkel se nije izjasnila. Nastavi li se izbeglička kriza, sigurno će slediti zatvaranje granica, od Austrije i Slovenije, preko Hrvatske do Srbije i Makedonije, ali ni to neće rešiti problem, navodi Jutarnji.