|
Krov nad glavom čeka 27.000 izbeglica
|
Izvor: agencije
|
Datum: 29.08.2013
|
|
Bivši nosioci stanarskog prava iz Hrvatske imaju još tri dana da podnesu zahtev za stambeno zbrinjavanje, na osnovu nekadašnjeg stanarskog prava, na području izvan bivše Kninske krajine. Isti rok 31. avgust, važi i za izbegle iz Bosne i Hercegovine da podnesu zahtev za rekonstrukciju porušenih objekata.
Sredstva za stambeno zbrinjavanje obezbeđuje Regionalni stambeni program Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji su podržali međunarodna zajednica i mnogi donatori.
Tim programom trebalo bi da budu rešene stambene potrebe 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica u regionu.
Svi koji su nekada imali stanove u državnom vlasništvu, a u međuvremenu nisu stekli neku nekretninu, mogu da podnesu zahteve hrvatskom Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova Evropske unije. Formulare i informacije mogu dobiti kod poverenika za izbeglice i u Komesarijatu za izbeglice.
Branko Pejić iz Slavonskog Broda odlučio je da obnovi stanarsko pravo.
"Radio sam u Slavonskom Brodu 20 godina, imao sam stan od firme. Evo, imam ugovor o stanu kad sam ga dobio i sve papire", kaže Pejić.
Dokumenta se mogu predati i naknadno. Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić smatra da niko ne bi trebalo da se odriče onoga za šta je godinama izdvajao.
"Sve te stanove dobili su na osnovu nekakvog doprinosa i dugogodišnjeg ulaganja, svoga i svoje porodice. Ako ne podnesete zahtev, vi praktično abolirate sve one koji su vam uzeli stan", ističe Cucić.
Ukoliko ispunjavaju propisane uslove, dobiće stanove na teritoriji opština gde su živeli.
"Oni dobijaju stan u najam, plaćaju redovno mesečnu najamninu u propisanom iznosu i kasnije odmah treba da podnesu zahtev za otkup", objašnjava pravni savetnik u Komesarijatu za izbeglice Gordana Ćušić.
Podnosilac zahteva ima pravo na 35 kvadrata, i za svakog člana porodice po deset kvadrata.
Ivica Preskar iz Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Hrvatske napominje da cena otkupa stanova zavisi od popusta koji se odnosi na dužinu izbegličkog statusa. Gruba procena je između 400 i 600 evra po kvadratu.
"Po sklapanju kupoprodajnog ugovora, korisnik postaje vlasnik i može sa stanom raspolagati na način da može raditi sa njim šta god hoće, boraviti, prodati ili bilo šta drugo napraviti", kaže Preskar.
Bez stanarskog prava ostalo je oko 40 hiljada izbeglica iz Hrvatske
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kaže da velika većina tih ljudi ne želi da se vrati ili ne ispunjava brojne uslove za program stambenog zbrinjavanja.
"Smatramo da je potrebno kroz dijalog omogućiti novčanu kompenzaciju za oteta stanarska prava da bi ljudi mogli dobiti novčana sredstva", kaže Linta.
Srbija je, s najviše izbeglih i raseljenih na svojoj teritoriji, na prvom mestu u Evropi. Oko 2.500 ljudi još živi u kolektivnim centrima.
|
