Izbor prvog čoveka Žandarmerije ne sme da bude politizovan, saglasni su stručnjaci. Zbog poslova i broja ljudi kojima Žandarmerija raspolaže, izbor komandanta je osetljivo bezbednosno pitanje.
Još se ne zna kada će Žandarmerija dobiti novog komandanta. Stručnjaci su saglasni da izbor prvog čoveka takve jedinice ne sme da bude politizovan. Zbog poslova i broja ljudi kojima Žandarmerija raspolaže, izbor komandanta je osetljivo bezbednosno pitanje.
Žandarmerija je najbrojnija policijska jedinica. Za sebe vole da kažu da ne biraju zadatke već da zadaci biraju njih. Više od tri hiljade žandara raspoređeno je u komandi, novosadskom, beogradskom, niškom i kraljevačkom odredu.
Svoje pripadnike biraju iz redova policije. Slučaj u Jagodini pokazao je da i detaljni psihofizički testovi i bezbednosne provere kandidata za tu jedinicu mogu da zataje.
Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da ćemo uvek naći natpise u novinama o različitim policajcima pa i žandarima koji su učestvovali u nekim kriminalnim aktivnostima i onda to ima nekako tendenciju da se prebaci na imidž cele jedinice.
"Onda se tu gubi legitimitet i to je ono što je loše", naveo je Milošević.
Samo neki od zadataka Žandarmerije je obezbeđivanje administrativne linije sa Kosovom, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, briga o javnom redu i miru, suzbijanje pobuna u zatvorima, obezbeđivanje diplomatsko konzularnih predstavništava i pomoć u vanrednim situacijama.
Analitičari kažu da je s obzirom na te zadatke i obučenost žandara bitno ko će predvoditi takvu jedinicu.
Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je da je komandant Žandarmerije čovek koji se nalazi na čelu jedinice uporedive sa brigadom u vojnoj terminologiji i treba respektovati da on zapravo ima najjači potencijal za unutrašnju upotrebu u zemlji Srbiji.
"Zbog toga izbor komandanta Žandarmerije je osteljivo političko i bezbednosno pitanje, jer malo ko kao komandant Žandarmerije ima potencijala da vam stvori problem da bude ne daj bože instrumentalizovan", naveo je Radić.
U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje i Specijalna antiteroristička jedinica i Protiv teroristička jedinica. Imaju, prema nekim procenama, po 250 pripadnika.
Radić kaže da su SAJ i PTJ usmerene pre svega na rešavanje bezbednosnih problema koji je usko lokalizovan, dok je Žandarmerija osposobljena za intervenciije u ozbiljnim situacijama masovnog ugrožavnja poretka države Srbije.
Žandarmerija, SAJ i PTJ su u okviru Direkcije policije. Njihove komandante postavlja i razrešava ministar unutrašnjih poslova na predlog direktora policije. Te jedinice angažuju se samo uz odobrenje ministra.
Milošević smatra da je Žandarmerija jeste jedna sposobna jedinica i sa pravom kontrolom ona zaista može da vrši svoje zadatke koji su u zakonskom zahvatu. Kako je rekao, trebalo bi to da postoji u Srbiji, nije na odmet, ali je problem politizacije te priče.
Žandarmerija je formirana pre 12 godina u okviru MUP-a. Do sada je imala tri komandanta. Slične jedinice postoje i u svetu, međutim, zbog njihove organizacije, broja pripadnika, zadataka i naoružanja, često su u nadležnosti Ministarstava odbrane.
