|
Kljukanje lekovima veliki problem, ne samo u Srbiji
izvor: rts , foto: 09.06.2015.
U poslednje tri godine raste broj onih koji su uzimali lekove na svoju ruku, ali i broj propisanih medikamenata. Prošle godine izdato je 108 miliona kutija lekova, što je 20 miliona više nego pre dve godine. Umesto lekara, mnogima su u postavljanju dijagnoze konsultatni postali internet, komšije, rođaci. To nije problem samo u Srbiji, čini se da je to regionalna boljka.
Iako najčešće bez ikakvog medicinskog obrazovanja, svaki građanin Srbije zna svoju dijagnozu i terapiju. To pokazuju mnoga istraživanja, ali i iskustvo lekara. Umesto u ordinaciju, najčešće idu pravac u apoteku.
„Vrlo često nam se javljaju pacijenti koji su pili antibiotike i nisu dali rezultate i to su lekovi koji se najčešće upotrebljavaju uz nesterodine lekove - protiv bolova. To je neracionalna upotreba. Svaki dan bar dva pacijenta“g, kaže doktorka Snežana Jovičić iz Doma zdravlja „Savski venac“g.
Iako nam se kada sami sebi propišemo lek čini da je jedna tableta bezopasna, posledice takve odluke na naše zdravlje mogu biti mnogobrojne pa čak i od lekova protiv bolova.
„Antiinflamatornih nesteroidnih lekova, jer ih pacijenti dugo koriste. A ti lekovi imaju svoja neželjena dejstva“g, ističe doktorka Jovičić.
Pored toga što se sami lečimo, drugi problem stvaraju i sami lekari jer su široke ruke kada propisuju terapiju. Po potrošnji, recimo, antibiotika mi smo među prvih 10 u Evropi.
„To znači da je od 1.000 stanovnika njih 28 koristilo antibiotike. Mi savetujemo i preporučujemo smanjivanje ukupne potrošnje“g, profesorka Vesela Radonjić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Gotovo isto tako je i u zemljama u okruženju.
„Antibiotici se u Crnoj Gori definitivno neracionalno koriste i zato smo krivi svi: lekari koji propisuju antibiotike, preko farmaceuta, pa do pacijenata koji su krajnji korisnici“g, objašnjava profesorka Nataša Duborija Kovačević sa Farmaceutskog fakulteta u Crnoj Gori.
„Još uvek postoji problematika neracionalnog propisivanja lekova, ali nemate problematiku neracionalnog izdavanja lekova koji imaju status na recept da će se izdati bez recepta. Što je veliki pomak“g, kaže Mirna Radošević, specijalista farmacije iz Hrvatske.
Da bi se, na primer, sistemski rešilo pitanje samolečenja mora prestati praksa kupovine lekova bez recepta, a to je inače i zakonom zabranjeno. Za to su odgovorni i apotekari, ali i inspekcija.
Rešenje za neracionalno propisivanje lekova uglavnom je u rukama lekara, koji bi pri dijagnozi morali više pažnju da obrate i na izbor lekova.
|
