|
Jug Srbije: Novčana kazna umesto suda
|
Izvor: vecernje novosti
|
Datum:02..03.2012
|
|
NIŠ - Po osnovu zakonske mogućnosti da im se obustavi krivično ili prekršajno gonjenje, u zamenu za novčanu kaznu, na račun humanitarnih organizacija i zdravstvenih ustanova na jugu Srbije prošle godine uplaćeno je oko 29 miliona dinara.
Mogućnost da izbegnu sudski proces i zatvorsku kaznu iskoristilo je 1.337 osoba, najviše Nišlija (455), zatim Vranjanaca (335), Leskovčana (244), Prokupčana (139) i 142 Piroćanca. Zasad, mnogo manje predmeta ima po osnovu sporazuma o priznanju krivice, jer je pred Višim sudom u Nišu bilo svega 17, a u Osnovnom sudu 28 takvih predmeta.
Ne mogu svi osumnjičeni ili optuženi da "otkupe svoju krivicu". Postoje tačno utvrđena pravila i uslovi koji se moraju ispuniti.
- Greh ima svoju cenu, ali ja ništa nisam skrivio. Zato nemam osećaj da sam se elegantno izvukao, jer nije bilo osnova da me dalje gone zbog navodne utaje poreza. Međutim, prihvatio sam da platim 150.000 dinara u humanitarne svrhe i tako stavim tačku na agoniju oko dokazivanja da li sam utajio porez ili nisam. Tokom eventualnog sudskog postupka dao bih taj novac advokatu. Ovako barem znam da sam nekoga možda usrećio - kaže jedan od 455 Nišlija koji se nagodio sa tužilaštvom i platio.
U nadležnosti niškog Apelacionog tužilaštva taj postupak je sproveden sa 1.337 ljudi koji su u proseku plaćali po 200.000 dinara. Svako uplaćuje novac na račun humanitarne organizacije ili zdravstvene ustanove na osnovu svog prebivališta. Najčešće su Nišlije uplaćivale "otkup" na račun Kliničkog centra, za kupovinu inkubatora.
- Svaki slučaj je zasebno sagledavan, tako da se vodi računa o tome da li je neko prethodno osuđivan, prekršajno gonjen i da li je njegovo delo društveno opasno. On se obavezuje da izmiri u roku od šest meseci sve dospele obaveze i nagodbu. Praksa već pokazuje da se na ovaj način podiže efikasnost sudstva, jer sudije mogu da se posvete složenijim predmetima - kaže Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva. - Nezahvalno je upoređivati primenu ovog instituta u drugim sredinama. Recimo da je isti iznos naplaćen u Apelacionom tužilaštvu u Kragujevcu dok je u Novom Sadu iznos tri puta veći, a u Beogradu je 102 miliona dinara.
Tamara Savić Cvetanović, portparol Višeg suda u Nišu, kaže da je pred ovim sudom vođeno tokom prošle godine 17 slučajeva o sporazumnom priznanju krivice. Za razliku od prethodne situacije, ovde ne postoji mogućnost "otkupa", već samo zamena za blažu zatvorsku kaznu, uz precizne uslove.
- Bilo bi pogrešno da se stekne utisak da postoji neki šablon ili cenovnik. Procena je tužioca kome će da predloži sporazum koji sud može, ali i ne mora da prihvati, pojašnjava Tamara Savić Cvetanović. Njen kolega iz Osnovnog suda Miodrag Grujović kaže da do sada nije bilo slučajeva da se predlog tužioca ne prihvati, jer se strogo vodi računa o tome da li su ispunjeni uslovi.
- Tokom 2011. godine bilo je 28 sporazuma, a već u januaru ove godine 17 - navodi Grujović.
LAKŠA DELA I PREKRŠAJI
Najčešći "grešnici" su počinioci dela iz oblasti saobraćajnih prekršaja, lakših telesnih povreda, krađe struje, utaje poreza ili neplaćanja alimentacije. Sa sporazumom ili odlaganjem gonjenja, moraju da se slože sve strane, inače, sve pada u vodu. Kod odlaganja gonjenja ne vodi se nikakav postupak, osoba se ne proglašava krivom, dok se kod sporazumnog priznanja krivice, pored zatvorske kazne plaća i novčana koja ide u budžet, a ne u humanitarne svrhe.
D.M.
|
