|
Izvještaj EP o Crnoj Gori: Duga lista zadataka
izvor: rse foto: 24.02.2016.
Odbor za vanjske poslove Evropskog parlamenta usvojio je juče (23. februar) Rezoluciju o napretku Crne Gore u kojoj su sadržani ključni problemi i preporuke za dalji napredak u oblasti vladavine prava i političkim odnosima.
U Izvještaju spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta se kao ključni problemi Crne Gore navode nizak broj pravosnažnih presuda za organizovani kriminal, slaba zapljena nezakonito stečene imovine, a izražava se zabrinutost zbog korupcije, organizovanog kriminala i slobode medija. Korupcija je prisutna u javnim nabavkama, prostornom planiranju, zdravstvu i sektoru obrazovanja. Pozdravljeno je podnošenje krivičnih prijava protiv jednog broja funkcionera, a Evropski parlament preporučuje bolju zaštitu uzbunjivača, bolju saradnju sa civilnim sekorom u borbi protiv korupcije te da treba značajno povećati broj istraga i presuda u oblasti pranja novca.
U oblasti politike, u Izvještaju koji je usvojio Odbor Evropskog parlamenta, izražena je zabrinutost zbog ekstremno polarizovane političke scene i odluke jednog broja političkih subjekata da bojkotuju institucije. Ukazano je na izraženu politizaciju državne administracije i upućen je poziv nadležnima da istraže slučajeve nasilja i prekomjerne upotrebe policijske sile tokom opozicionih protesta u oktobru. Istaknuta je činjenica da je Crna Gora napreduje u pregovaračkom procesu, kao i spoljnopolitičke aktivnosti. Komentarišući izvještaj, Momčilo Radulović predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori kaže da je izvještaj generalno pozitivan, a što je važnije pokazuje da evropske institucije imaju veoma precizan uvid u nedostatke crnogorskog sistema:
„Traži se i dalje značajniji napredak ne samo centralne Vladine administracije, već administracije na lokalnim nivoima. Traži se efikasnost i transparentnost u radu. Na taj način se upire prstom u nešto, što može na srednji i duži rok predstavljati jako veliki problem Crne Gore, a to je državna i lokalna administracija koja ne može da podrži reformske procese zbog svoje, ili neorganizovanosti ili nekompetentnosti. Raduje da Evropska unija i njene institucije i dalje imaju veoma precizan uvid u ono što su nedostaci unutar crnogorskog sistema. Bilo da se radi o implementaciji reformskih strategija, bilo da se radi o problemima u pravosuđu, tužilaštvu, bilo da se radi o problemima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pa sve do problema u političkom životu Crne Gore. Generalno smo dobili još jednu pozitivnu ocjenu ali i vrlo solidnu listu zadataka šta treba da mijenjamo u narednom periodu.“
Uz izvještaj spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, izvjestilac za Crnu Goru Čarls Tanok se osvrnuo i na propale pregovore vlasti i opozicije o uslovima za održavanje slobodnih izbora. Osim što je pozvao na nastavak dijaloga i konstatovao da je „Vlada opoziciji ponudila dovoljno mjesta u izvršnoj vlasti i državnim institucijama“, izvjestilac Tanok je ocjenio da je za njega „neprihvatljivo da političke stranke nadziru rad Javnog servisa“. Ovakvo tumačenje dijela prethodnih pregovora i zahtjeva opozicije, odbacuje Dritan Abazović iz Građanskog pokreta URA. On kaže da opozicija nije tražila metode kontrole rada Javnog servisa koje nisu u skladu sa evropskim standardima, nego upravo oslobađanje Javnog servisa od političkog uticaja:
„Opozicija nije tražila nikakvu političku kontrolu nad Javnim servisom. Rekli smo za RTCG, da moramo imenovati ljude u uređivačkim strukturama koji će zaista profesionalno raditi svoj posao. Mi smo željeli da ga oslobodimo političkog uticaja. DPS to ne dozvoljava. Evropski poslanici, a prije svega izvjestilac za Crnu Goru Čarls Tanok nema nikakav problem sa crnogorskom opozicijom. Ako već ima problem, ima problem sa evropskim standardima i sa izvještajima Evropske komisije. Evropska komisija je bila prisutna u pregovorima, preko ambasadora. I mislim da je to adresa za odgovore o tome što je tražila opozicija da li se opozicija zalagala za neke neprincipijelne i neevropske standarde. O tome može da govori njihov ambasador, koga ne želim da prozivam. Moguće da će DPS naći neke nove ljude u međunarodnoj zajednici koji su potpuno neupućeni pa će im ta priča biti nekako pitka i prihvatljiva, ali zaista to ne odgovara realnosti.“
slobodnaevropa.org
|
