PODGORICA - Za dve nedelje Crna Gora će, gotovo je izvesno, dobiti datum pregovora za ulazak u Evropsku uniju. To je, reklo bi se, najveći "merljivi" uspeh najmlađe evropske države koja u ponedeljak slavi šest godina od izglasavanja nezavisnosti.
- Bile su ovo godine uspeha, iskušenja i problema, ali i godine koje su temelj optimizma za budućnost - ocenio je u danima slavlja predsednik Crne Gore Filip Vujanović.
U ekonomskom smislu, varljiva statistika pokazuje dva lica samostalnog puta Crne Gore. Zarade zaposlenih, recimo, porasle su za tih šest godina oko 70 odsto (prosečna plata za april 2012. bila je 491 evro) - ali je potrošačka korpa sa 65 neophodnih proizvoda 2006. godine koštala 265, a danas celih 787 evra. I penzije su gotovo duplirane, sa oko 140 u proseku iz doba zajedničke države, narasle su na 278 evra - ali su u nebo u međuvremenu otišle cene struje, goriva i osnovnih namirnica...
Porastao je i bruto društveni proizvod, do kraja 2011. za više od milijardu, ali se, istovremeno, i država sve više zaduživala. Tako je javni dug sa 777 miliona u vreme referenduma o samostalnosti porastao na milijardu i šest stotina miliona u ovom trenutku, što je čak 48 odsto BDP!
To zaduženje će narednih meseci verovatno još porasti, jer se tek očekuje rasplet u slučaju visokih kredita Kombinata aluminijuma za koje je garancije dala Vlada.
Mlada crnogorska država danas muku muči sa najvećim kompanijama - Železarom, KAP-om, Solanom, "Bjelasicom", turističkim preduzećima - kojima preti stečaj ili se za njih traže novi investitori. Sa privredne mape nestale su mnoge nekada jake kompanije, od "Radoja Dakića" i Vunarskog kombinata, do desetina manjih firmi, čiji radnici, uzalud, traže zaostale plate, akcije, novo zaposlenje.
Pokazalo se da je bilo dosta loših poteza u privatizaciji i da su strateški važna preduzeća dolazila u ruke više nego sumnjivim biznismenima.
Nije, međutim, u prvim godinama nezavisnosti izgledalo da će crnogorska ekonomija doći na rub bankrota, naročito u periodu od 2006. do 2009. godine kada je Crna Gora beležila rekordan priliv stranih investicija.
Tadašnji "investicioni bum" doneo je milijarde evra, izgledalo je da će sveži novac, koji su najčešće ruski tajkuni, ali i biznismeni iz Irske, Engleske ili Kanade, uglavnom ulagali u nekretnine, doprineti da se ostvare brojna obećanja vlasti uoči referenduma o novom "Monaku na Jadranu".
Već tri godine, međutim, samo u planovima i predizbornim obećanjima stoji da će, na primer, arapski šeici od ulcinjske rivijere napraviti turistički raj, da će biti izgrađen autoput Bar - Boljari, dovršeno atraktivno turističko naselje na Zavali, "na pjeni od mora"...
Dok je ekonomija prolazila kroz svetle i teške faze, politička scena je u nazavisnoj državi gotovo konzervirana.
Na vlasti je, kao i 2006. koalicija DPS-SDP, a u opoziciji, kao i tada, tri najveće partije - SNP, Pokret za promene i Nova srpska demokratija. A mnogo onog oko čega su se lomila koplja posle referenduma - i dalje traje. Tako je i danas, baš kao i pre šest godina kada je usvajan Ustav, aktuelno pitanje srpskog jezika i državnih simbola, himne i zastave, mnogo polemika vodi se oko statusa pravoslavne crkve.
Uz "identitetska pitanja" gotovo dežurna tema su i organizovani kriminal i korupcija, upravo one tačke čije rešavanje će, po preporuci Evropske komisije, biti prve na redu u budućem procesu evropskih integracija.
Za promašaje u privatizaciji, kriminal, kao i loš rad pravosuđa i drugih organa koji treba da stanu na put negativnostima, opozicija direktno optužuje dvodecenijsku vladavinu Mila Đukanovića, koji je pre nešto više od godinu dana otišao sa mesta predsednika Vlade i njegove stranke.
Nema sumnje, i sa mesta predsednika DPS Đukanović je i dalje najmoćnija politička ličnost u suverenoj Crnoj Gori. Otuda će i naredni parlamentarni izbori, drugi od proglašenja nezavisnosti, biti repriza već viđenih - za i protiv Mila...
AKCIJA MLADIH SDP
Rožajski Forum mladih SDP organizovao je u nedelju u okviru obeležavanja Dana nezavisnosti, drugu po redu manifestaciju pod nazivom "Glas Hajle". Prema rečima potparola Edvina Honsića oko 100 predstavnika opštinskih odbora mladih SDP iz cele Crne Gore provešće dva dana na Hajli, a biće organizovan i pohod na njen najviši vrh koji se nalazi na visini od 2.403 metra. U okviru manifestacije će se održati predavanje o značaju očuvanja životne sredine i ponašanja u prirodi. Učesnici će se okušati u planinskom skijanju, te paraglajdingu.
DUGO ŽELjENI CILj
Dan nezavisnosti obeležen je na prijemu koji je na Cetinju priredio premijer Igor Lukšić. - Slavimo dan koji nas je doveo do dugo željenog cilja - jedne i celovite, uspravne i raznolike, onakve kakvu smo hteli i zaslužili, naše Crne Gore - kazao je Lukšić na svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici javnog i političkog života i diplomatskog kora. Na Cetinju će i u ponedeljak uveče biti svečano: na glavnom gradskom trgu biće održan koncert pod motom "Neka je vječna Crna Gora". Ponedeljak i utorak su neradni dani.
PROTESTI
Prvi veći ulični protesti posle osamostaljenja zabeleženi su u oktobru 2008. godine, kada je Vlada Crne Gore priznala nezavisnost Kosova.
Trenutno su aktuelni protesti koje zbog teške ekonomske situacije organizuju MANS, Unija slobodnih sindikata i Studentska unija. Tako će 24. maja biti održane četvrte demonstracije u ovoj godini, a jedini zahtev je - ostavka Vlade i premijera Igora Lukšića.
