Energetske zadruge kao rešenje za projekte na lokalu

izvor: euractiv foto:                                                                                                 21.10.2015.

Evropa želi da obezbedi energiju iz što više izvora energije, pre svega obnovljivih izvora, a u toj energetskoj tranziciji važnu ulogu imaju lokalne samouprave, ocenjeno je 20. oktobra na skupu u Beogradu o energetski održivim lokalnim zajednicama. Kako finansiranje uvek predstavlja izazov, rešenje za građane i institucije na lokalu može biti udruživanje u energetske zadruge i takozvani kraudfanding (crowdfunding) koji podrazumeva prikupljanje sredstava i podrške ideji preko internet platformi na kojima se mobiliše mnogo šira zajednica od lokalne. Takva mogućnost za finansiranje projekata na lokalu u Srbiji se još ne koristi.

U EU kao i na Balkanu još preovlađuje staromodan pristup energiji, ocenio je predstavnik Programa UN za razvoj u Hrvatskoj Robert Pašičko na skupu o energetski održivim lokalnim zajednicama koje je organizovala Beogradska otvorena škola, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

Pašičko je naveo podatak da samo 4% proizvodnje struje 10 najvećih elektroenergetskih kompanija u EU potiče iz obnovljivih izvora energije ne računajući hidroenergiju.

Na lokalu, kako novac uvek predstavlja izazov, a kompanije se rukovode time kada će im se vratiti uloženo, za građane i lokalne institucije koji žele da pređu na obnovljive izvore energije ili primene mere energetske efikasnosti, rešenje mogu biti energetske zadruge i finansiranje putem kraudfandinga, rekao je Paščko koji je na skupu učestvovao putem Skajpa.

Energetske zadruge su udruženja koje mogu okupljati pojedince, kompanije, javne ustanove, lokalne samouprave koji zajedno razvijaju projekte obnovljivih izvora energije. Zajedničkim ulaganjem smanjuje se rizik investicije i a dobit od projekta se deli.

U EU, kako je rekao Pašičko, ima oko 4.000 energetskih zadruga.

"Iskustvo sa energetskim zajednicama u Evropi navodi nas da verujemo da je to moguće i da se već dešava", rekao je on i dodao da su u Hrvatskoj preduzeti koraci na tom planu.

Naveo je primer Osnovne škole "Ostrog" u Kaštel Lukšiću koja je kroz takvo zajedničko delovanje na lokalu i kraudfanding obezbedila postavljanje solarih instalacija na krovu. U tom projektu UNDP u Hrvatskoj je pomogao u saradnji sa lokalnom energetskom zadrugom "Kaštela" tako što je pokrenuo kampanju na sajtu Indigogo (Indiegogo) za prikupljanje sredstava.

Tim putem je, kako je rekao Pašičko, prikupljeno 10.000 dolara i 800.000 kuna.

U Srbiji kraudfanding se ne koristi za finansiranje projekata u lokalnim zajednicama, rekao je predstavnik Beogradske otvorene škole Mirko Popović.

On je istakao da je moguće tim putem prikupiti značajna sredstva i to ne samo angažovanjem lokalne zajednice već i šire globalne zajednice koja deli ista uverenja.

Kraundfanding omogućuje da se sredstva, umesto da se obezbede od banke ili fondacije, prikupe, pošto se ideja predstavi široj javnosti koja može da prepozna njegov značaj, zainteresuje se i dobrovoljno izdvoji sredstva.

U angažovanju na lokalu je vrlo važna i podrška lokalnih vlasti, rekao je on dok je Jeran Klejn (Joern Klein) iz panevropske organizacije Klimatska alijansa koja okuplja opštine i gradove ocenio da lokalne vlasti imaju centralnu ulogu u energetskoj tranziciiji, odnosno decentralizaciji proizvodnje i korišćenju obnovljivih izvora energije.

Klejn je ukazao da u Evropi ima više pozitivnih primera opština koje koriste obnovljive izvore energije a nekei čak i izvoze tako proizvedenu energiju poput grada Gisling u Nemačkoj.

Prema njegovim rečima, u Bareseloni se takođe sprovodi projekat za povećanje energetske efikasnosti, pre svega na planu javne rasvete, koj i i trebalo da donese godišnje uštede od 20 gigavata i otvori 1.400 radnih mesta za potrebe energetske efikasnosti i još 200 u oblasti korišćenja biomase.

Podsetio je i na Pakt gradonačlenika koji je pokrenut 2009. godine na inicijativu Evropske komisije. Oko 6.400 potpisnika iz 55 zemalja u Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji se time obavezalo da će dostići i premašiti evropski cilj za smanjenje emisija ugljen-dioksida za 20% do 2020.

Popović je rekao da je nekoliko gradova iz Srbije pristupilo tom paktu, navodeći kao primer Ivanjicu i Vrbas.