PARAĆIN - Ako sve bude po planu, opština bi mogla da postane mesto okupljanja najpoznatijih svetskih arheologa, koji će ovde istraživati tragove neolitskih naselja, jedinstvenih na prostoru centralnog Balkana.
Jer, već od jeseni, na lokalitetu Drenovac počeće gradnja Centra za proučavanje neolita - koji će biti istureno odeljenje beogradskog Arheološkog instituta - pa se očekuje da ponudi atraktivne sadržaje i za razvoj turizma. Inače, arheološki radovi u Drenovcu traju od polovine jula i reč je o zaštiti prostora na kojem će se graditi pomenuti Centar - neposredno uz auto-put Beograd - Niš, sa leve strane, ka jugu.
- Sve ovo je deo letnjeg arheološkog kampa koji se održava u Drenovcu, uz redovni posao obrade materijala sa ranijih iskopavanja u arheološkoj bazi, u ovdašnjoj osmoljetki. Sama zaštitna iskopavanja na prostoru budućeg Centra trajaće do polovine avgusta, ali će biti nastavljena već u septembru... Inače, država je pokazala veliko interesovanje za projekat izgradnje Centra za proučavanje neolita Balkana, u okviru daljeg sistematskog istraživanja ovog lokaliteta, pod nazivom „Drenovac - neolitski megalopolis“. Ali, predmet proučavanja biće i ostala neolitska naselja u srednjem Pomoravlju kojih, po našim pretpostavkama, ima čak stotinak - objašnjava direktor Arheološkog instituta, profesor Slaviša Perić, navodeći da je Ministarstvo finansija već obezbedilo 70 miliona dinara za gradnju Centra.
Već do kraja godine, balonom bi trebalo da bude pokriven kompleks budućih iskopavanja, zakazanih za naredno leto. U međuvremenu, s početka jeseni, počeće gradnja Centra za proučavanje neolita Balkana, koji bi trebalo da ima tri nivoa. U podrumu će biti depo za nalaze, a na spratu prostor za smeštaj arheoloških ekipa. Druga faza radova podrazumeva podizanje turističkih i smeštajnih kapaciteta kraj auto-puta, a treća - izgradnju muzeja.
Podsetimo, ideja da se baš ovde gradi Centar rođena je posle višegodišnjeg rada na drenovačkom lokalitetu, koji je Arheološki institut identifikovao kao jedno od najstarijih i najznačajnijih neolitskih naselja na centralnom Balkanu.
Već 2004, kada smo započeli iskopavanja, pokazalo se da je Drenovac veoma bogato nalazište. Najpre smo mislili da se radi o tridesetak hektara, ali su kasnija geomagnetna snimanja pokazala da se lokalitet prostire na dvostruko većoj površini, s tim što takozvani kulturni sloj doseže dubinu od oko sedam metara. Najstariji tragovi života ovde datiraju iz perioda od oko 6.200 godina pre naše ere, naselje je bilo aktivno do oko 4.000 godina, a potom se život u njemu ugasio, baš kako i u ostalim neolitskim naseljima u srednjem Pomoravlju. Buduća sistematska istraživanja pokazaće zašto je do toga došlo - zaključuje profesor Slaviša Perić.
OPŠTINA
Izgradnja Centra za arheološka istraživanja imaće apsolutnu podršku lokalne samouprave - najavljuje predsednik opštine Saša Paunović. - Do Drenovca i na samom lokalitetu biće izgrađena sva potrebna infrastruktura, s obzirom na to da je u pitanju projekat koji će, osim za nauku, imati ogroman značaj i za ekonomski razvoj čitavog kraja. Zaštitni radovi na lokalitetu za koji su geomagnetna snimanja pokazala da zauzima prostor od čak 60 hektara, sa takozvanim kulturnim slojem od sedam metara
CENTAR
- S obzirom na to da se lokalitet Drenovac nalazi baš pored auto-puta, to je velika šansa i za razvoj turističkih sadržaja, jer će Centar za proučavanje neolita na prostoru centralnog Balkana ubuduće okupljati naučnike svetskog glasa, obrazovati buduće stručnjake i pružati priliku svim zaljubljenicima u arheologiju da lično učestvuju u iskopavanjima - objašnjava profesor Perić.
