Supruga nekadašnjeg oficira JNA, N. B., koja je sa porodicom živela pre raspada bivše Jugoslavije u Sloveniji, samo je jedna u nizu onih koji su savladali brojne administrativne prepreke i uspeli da se do 24. jula prijave ovoj zemlji. Bio je to uslov da dobiju stalni boravak, a samim tim i apliciraju za odštetu koju će zvanična Ljubljana, pre ili kasnije, pod pritiskom Evrope, morati da im isplati. Oni koji se nisu prijavili trajno gube pravo na naknadu.
- Zahtev smo podneli sin, ćerka i ja. Muž više nije živ. Pobegli smo u strahu iz stana u kom smo živeli u Ljubljani 1992. Muža su napadali u haustoru, na vratima su nam ispisivali "Sve što nije naše - van!", sinu su u razredu vikali: "Idi u svoju ciganiju!" Naš jedini greh bio je što smo Srbi!
Doselili su se u Beograd i tako postali tačkice u moru "izbrisanih". Ovim specifičnim administrativnim genocidom Slovenija je, 22. februara 1992, iz registra stalnog boravka izbrisala 25.671 osobu, koja dotle nije uzela državljanstvo nove, samostalne dežele. Prema procenama, oko 60 odsto bili su Srbi, bilo iz Srbije ili i drugih eks-JU republika. Među njima je bilo 5.610 dece.
Samo su se jednog jutra probudili i shvatili da zvanično - ne postoje. Lične karte, zdravstvene i radne knjižice, vozačke dozvole - sve im je bilo konfiskovano. Brisani su iz svih javnih knjiga, izbacivani s posla, iz škola, prestale su da im stižu penzije. Mnogi su isterani iz svojih domova.
Zvanično, bila je otvorena sezona lova na njih. Jedan broj je glavom bez obzira pobegao od ovakve demokratije, a drugi ostao u strahu da će biti pretučen, zatvoren ili deportovan. Procene su da je bar desetak ljudi izvršilo samoubistvo. Ultradesnica ih je nazivala ratnim zločincima i nepoželjnima.
Za dve decenije otprilike polovina je uspela da reši status, a preostalih 13.000 dobilo je mogućnost da ga reši i dobije naknadu za sve pretrpljene bolove posle prošlogodišnje odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Koliko je njih od tih 13.000 danas živo i koliko se uopšte prijavilo Sloveniji, bezmalo ispada državna tajna, jer Ljubljana do sada nije sa tim podatkom izašla u javnost.
- Znamo da se do juna prijavilo oko 8.000 ljudi, ali koliki je konačan broj, ne zna se - kažu u udruženju izbrisanih u Ljubljani. - Mnogi nisu ni znali za te prijave, pa su nam se javili kad je već bilo kasno. Zvala su nas i deca onih koji su u međuvremenu umrli. Država Srbija nije pozvala zainteresovane da se prijave, mediji o tome nisu izveštavali, vest se širila samo od usta do usta. Ali Komesar za ljudska prava pri Savetu Evrope pozvao je Sloveniju da produži rok i nadamo se da će se to i desiti.
Oni koji su se prijavili dobili su kao mesto prebivališta adresu na kojoj su nekad stanovali, što je stvorilo nove probleme. Jer, na tim adresama već odavno žive drugi ljudi u stanovima koje su otkupili
U međuvremenu, Slovenija je pokušavala sve i svašta, tvrdeći da nema novca za "izbrisane", pa i da odloži primenu presude, što je nemoguće i protumačeno je kao "međunarodna sramota". Naime, Evropski sud u Strazburu je lane, u sporu "Kurić i ostali protiv Slovenije", dodelio za šestoro "izbrisanih" po 20.000 evra nematerijalne odštete (za duševne bolove), i naložio ovoj državi da do juna ove godine reši status i obešteti i ostale. To se nije desilo jer je poslednja ponuda zvanične Ljubljane bila 40 evra mesečno po "izbrisanom" za vreme dok su bili bez statusa, što njihovo udruženje nije prihvatilo, već tražilo 260 evra, koliko iznosi mesečna socijalna pomoć.
Tako je italijanska kancelarija koja zastupa ove ljude poslala Strazburu nedavno 645 novih tužbi protiv Slovenije. One su podeljene u tri grupe. U prvoj su "izbrisani" kojima je ponovo regulisan status i oni zahtevaju da se prema njima postupi kao prema šestoro koji su pobedili u Strazburu. Dakle, da dobiju nematerijalnu odštetu. U drugoj su oni koji su u Sloveniji na osnovu zakona iz 2010. godine uložili zahtev za obnovu statusa državljanina, ali ti zahtevi nisu rešeni, i u trećoj oni kojima je zahtev odbačen. Oni će tražiti sva prava za tih 20 godina, kao i materijalnu pored nematerijalne odštete.
Slovenija je računala da će problem rešiti sa tridesetak miliona evra. Računice, međutim, kažu da bi sve to moglo da je košta mnogo skuplje, a sa svakim danom kamate rastu. Tako su procene da će morati da izdvoji najmanje pola milijarde evra, a ako bi za svih 25.000 ljudi trebalo po danu da plati 260 evra, kolika je socijalna pomoć, za 252 meseca to bi premašilo 1,5 milijardi!
Upravo zato, da bi se što manje ljudi prijavilo, Slovenija nije dovoljno glasno pozivala svoje bivše građane da apliciraju, a administrativna procedura koja im je zakonski nametnuta služila je da ih obeshrabri.
Tako im je za prijavu bio potreban ceo spektar papira, među kojima i dokument da su u junu 1991. živeli u Sloveniji; ako su pre brisanja otišli, kada je to bilo i zbog čega, koju su granicu prešli; zatim fotokopija nekadašnjeg jugoslovenskog pasoša, aktuelne lične karte, potvrda iz kaznene evidencije...
Od svih tih papira ključni dokaz da su izbrisani iz svih evidencija jeste potvrda upravne jedinice u kojoj su nekada živeli, da su 23. decembra 1990. imali prijavljen stalni boravak, kao i dokaz da je ta prijava prekinuta bez njihove saglasnosti. Taksa za podnošenje ovog zahteva bila je neverovatnih 96 evra! To znači da je Slovenija, ako se prijavilo desetak hiljada ljudi, kolike su nezvanične procene, samo na ovome zaradila skoro milion evra.
POJEDINAČNI ZAHTEVI
Kancelarija Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu je uključena u proces oko rešavanja pitanja "izbrisanih", posebno u oblasti informisanja Srba izbrisanih u Sloveniji kako da ostvare svoja prava, rečeno je, za "Novosti", u ovoj Kancelariji:
- U razgovorima koje je direktorka Kancelarije dr Slavka Drašković vodila sa zvaničnicima Slovenije tokom posete ovoj zemlji, krajem maja, bilo je reči o rešavanju ovog pitanja. Takođe je postavila pitanje pravedne nadoknade za oštećene. Za septembar je najavljeno i donošenje zakonskog rešenja u Sloveniji, a naše informacije ukazuju na to da izbrisani nisu zadovoljni predloženim rešenjima u nacrtu zakona: finansijskom nadoknadom od 40 evra po mesecu i nerešenim statusom. Na Kancelariju uglavnom stižu pojedinačni upiti i mi ih upućujemo na adrese u Sloveniji i Srbiji, koje mogu da pruže adekvatnu pravnu pomoć.
